Hiruske bolesti

Hiruske bolesti

U ovu vrstu bolesti spadaju : rane, iscasenja i prelomi kostiju. Jasno je da cemo, se u slucaju potrebe da se izvede hiruski zahvat obratiti strucnjaku-veterinaru. Ti su zahvati ne samo bolni vec i takve prirode da ih moze uspesno samo izvesti osoba koja poznaje anatomiju i uvod zivotinje u anesteziju. Pas ima puno mogucnosti ranjavanja lake rane i ranice brzo zarastaju, on ih sam leci lizanjem. Ipak svaku ranu je potrebno pregledati i ne prepustati slucaju. Tada obicno vlasnik psa mora biti spreman da mu sam pruzi pomoc jer veterinar nije uvek pri ruci a pas moze uginuti usled gubitka krvi. Rane mogu biti ucinjene ostrim ili tupim predmetom.
Ako se pas ranio, prvo se mora zaustaviti krvarenje i okolinu rane osisati, yatim pregledati ranu i iz nje odstraniti sve strane predmete koji se u njoj mogu naci. Kod manjih rana krv se obicno posle kraceg vremena sama zaustavi. Pri jacem krvarenju rana se zavija zavojem i kasnije oblaze vatom.
Pri ranjavanju skoro uvek se desi da se rana uprlja prljavstinom sa njom dolaze i mikroorganizmi i nastupa gnojenje. Rana se cisti cistom gazom ili vatom a moze se koristiti i prokuvana voda koja se prethodno ohladi.
Sisanje i brijanje dlaka treba se sprovoditi oprezno posto smo citavu povrsinu rane dobro ocistili i zastitili komadom ciste gaze. U mnogim slucajevima sisanje i brijanje vise steti nego sto koristi postupku ciscenja rane. Zato se obicno okolina rana premaze nekim dezinfekcionim sredstvom. Medjutim trebamo imati na umu da se tako ne uklanjaju svi mikroorganizmi i da neka od sredstava stetno deluju po tkivo.
Pri postavljanju zavoja treba se paziti da se suvise ne pritegne, jer bi tako mogla da se poremeti cirkulacija to bi stvorilo otekline na prednjem delu zavoja. Rane koje se nemogu sasiti jer su rubovi bili iscupani ili nepravilni samo posle ciscenja zaprasimo antibiotskim praskom.
ISCASENjA : Mogu biti uzrokovana udarcem, losim doskokom ili padom sa visine. Posto je dve vrste iscasenja : Prva i manje opasna su kada pas iscasi zglob, ali se zglob opet sam vratio na pravo mesto (uganuce).To je bolno jer je tu doslo do povrede okolnog tkiva. Posle ovakvog iscasenja pas treba mirno da lezi a mi mu moramo stavljati hladne obloge da bi se sprecio otok. U tom slucaju pas ce jako brzo ozdraviti.
Ako je zglob ostao iscasen pas bolno laje i obicno hoda na tri noge. Posle 2 do 3 sata zglob mu otekne i postane jako bolan. Tada je zbog samog otoka mnogo deze ustanoviti polozaj iscasenja. Zbog toga je od velike vaznosti da se odmah pogleda bolno mesto, pre nego sto se stvori bilo kakav otok i zglob namesti u pravi polozaj. Namesta se tako da se donji deo noge to jest deo ispod iscasenja povuce od trupa, zglob se namesti i nategnutos popusti. Ako smo to ucinili pre otoka zglob ce se lako vratiti na svoje mesto.
Ako je iscasen zglob ramena ili sapi situacija je mnogo teza jer je namestanje jako bolno i mora ga uraditi veterinar uz upotrebu narkoze.
Dogadja se da pas iscasi i zglob donje vilice. U tom se slucaju stavi psu u usta okruglo drvo i to ne uzduz, nego popreko kao prilikom aporta i potisne u dnu usne duplje. Pomagac namest zglob u leziste a mi tada popustimo stisak. Nekoliko dana posle toga dajemo psu samo tecnu hranu koju ne treba gristi, dok mu se zglob ne ucvrsti.
LOMOVI KOSTIJU : Do lomova kostiju dolazi zbog razlicitih uzroka vecinom od udarca ili zbog nezgode u saobracaju. Ako je lom nastao na nogama lakse ga je izleciti, ako je nastao na kostima trupa tu je jedino veterinar od pomoci.
Postoje dve vrste preloma : jednostavan i kompleksan.
Jednostavan je kada je kost slomljena ravno, kao da smo krhki stap slomili preko kolena.
Kompleksan prelom moze biti razlicit : ako je kost slomljena na dva ili vise mesta uz nastanak rane na kozi.
Bez rengenskog pregleda nemozemo biti sigurni o kakvom se prelomu radi. Zbog toga se svakako sto pre ide do klinike gde postoji takav aparat naravno oni tamo preuzimaju dalje intervencije.
Jasno je da, do tog vremena psa nikako ne smemo ostaviti bez prve pomoci. Nakon sto smo ocistili pojedine rane pokusavamo da bar priblizno ustanoviti o kakvom se prelomu radi. Palcem i kaziprstom pipamo slomljeno mesto. Pokusavamo da sastavimo slomljene delove. Ako je potrebno nagnemo donji deo slomljene noge, da mozemo kosti vratiti u prirodni polozaj. Kada smo to uspeli pricvrstimo citavu nogu drvenim daskicama tako da se donji slomljeni deo nemoze pomerati. Tada se sve omotava zavojem koji mora biti stegnut da se daskice nemogu micati ali da se ne ometa cirkulacija krvi. Tako uredjenog psa vodimo veterinaru koji ce odluciti da li noga ostaje tako ili se stavlja gips da bi slomljene kosti sto pre spojio.