Displazija kukova (HD) i displazija laktova (ED) –Vodic za vlasnike pasa-
Od 1960. godine veterinari su suoceni sa rastucim brojem oboljenja koja se pojavljuju vec u ranom periodu zivota psa. Displazija kukova (HD) je bila prva bolest koja je prepoznata sirom sveta i sema za njeno najranije otkrivanje vec duze vreme je ustanovljena sirom sveta. Nesto kasnije otkriveno je jos jedno oboljenje-displazija lakta (ED).
Displazija kukova (HD) je termin koji oznacava brojne specificne razvojne i druge anomalije koje obuhvataju zglob kuka. Displazija dovodi do teskih zdravstvenih problema i kao takva je ozbiljan razlog za zabrinutost odgajivaca i vlasnika pasa. To je jedno od najcescih dijagnostikovanih ortopedskih obojenja kod pasa i cesto dovodi do osetoartritisa (degenerativno oboljenje zgloba). Na diagnostici displazije se insistira pre svega zato jer je ona nasledno oboljenje, pa prema tome obolele jedinke imaju veliku sansu da ovaj problem prenesu na potomstvo, a samim tim se ova teska bolest sir ii umnozava.
Displazija lakta (ED) predstavlja znacajan zdravstveni problem kod mnogih rasa pasa. Ona predstavlja abnormalan razvoj lakta. Ova termin obuhvata brojne specificne abnormalnosti (OCD, FCP, UAP) koje se javljaju na razlicitim mestima u lakatnom zglobu. One dovode do poremecenog rasta hrskavice koja prekriva zglobne povrsine kao i strukture oko samog zgloba. Ove promene predstavljaju primarna ostecenja koja kasnije dovode do sekundarnih osteoartritickih procesa.
Osnovni uzrok ovog oboljenja je genetske prirode. Iz tog razloga, pregledi kojima se omogucava rano otkrivanje ovog oboljenja omogucavaju da jedinke sa normalno razvijenim i zdravim laktovima budu i najvise koriscene u priplodu. Na ovaj nacin redukuje se pojava ovog oboljenja u psecoj populaciji.
Uzroci ovih oboljenja su vrlo slozeni i neki od njih nisu jos potpuno razjasnjeni. Zna se da nekoliko predisponirajucih faktora ima veliki znacaj : -Nasledje i genetske karakteristike (oba roditelja imaju podjednaku ulogu u prenosenju ovog oboljenja).
-Rani, brzi rast jedinke i naglo povecanje telesne mase.
-Prekomerna i neizbalansirana ishrana (previse kalorija, vitamina, minerala i proteina).
Displazija kukova (HD) i displazija laktova (ED) se dijagnostikuju rentgenskim snimanjem. Vrlo je vazno shvatiti da sun eke jedinke otpornije od drugih i da svi ne pokazuju jednake simptome. Samim posmatranjem ne moze se dati adekvatna ocena da li pas boluje od ovih oboljenja ili ne. Klinickim pregledom se moze postaviti sumnja na ova oboljenja ali opet ne kod svih jedinki. Jedini nacin da se displazija kukova i displazija laktova potpuno iskljuci ili ustanovi id a se odradi u kojem je stepenu prisutna je radiografski-upotrebom rentgenskog aparata.
Rentgenskim snimkom dobija se fotografski zapis anatomskih struktura koje se pregledaju i njihov medjusobni odnos, kao i prisustvo i stepen eventualnih sekundarnih promena. Ovo snimanje se obavlja u veterinarskim ustanovama pod veterinarskim nadzorom. Ne postoje posebni zahtevi u pogledu specijalnosti veterinara i opreme koja se koristi da bi pas mogao biti snimljen, ali postoje jasni zahtevi u pogledu kvaliteta snimka koji se salje na dalju procenu. Snimak mora biti jasno obelezen, datiran i na njemu mora biti odstampan tetovir broj, broj mikrocipa ili drugi broj pod kojim je pas zaveden i identifikovan.
Klinicka praksa je pokazala da pas mora biti duboko sediran ili uveden u opus anesteziju radi sto boljeg pozicioniranja i lakse manipulacije kao i zbog vece sigurnosti psa, vlasnika i osoblja koje radi.
Adekvatnu poziciju kukova je gotovo nemoguce postici bez specificne opreme (pozicioneri i pomocna sredstva) i odgovarajuce strucnosti. Dok je za procenu displazije kukova potrebno napraviti jedan rentgenski snimak kukova i karlice za odredjivanje stepena lakatne displazije potrebno je uraditi dva ili tri snimka sa razlicitih pozicija. Snimaju se laktovi obe noge. Ovo je neopjodno da bi sve abnormalnosti bile identifikovane id a bi sve strane zgloba bile pregledane. Pravilno pozicioniranje psa je neophodno i predstavlja osnovu ovog pregleda i to je jedino moguce postici sediranjem ili uvodjenjem u opstu anesteziju. Veterinar ce snimak uz svu potrebnu dokumentaciju poslati na zvanicnu procenu i rezultat ce biti unseen u rodovnik psa.
Naucni odbor FCI (Internacionalno kinolosko udruzenje) je propisalo klasifikacioni protokol po kojem se vrsi procena displazija. Kukovi se boduju procenjujuci razlicite anatomske structure i svrstavaju se u pet razlicitih stepena HD.
International Elbow Working Group (EWG) je organizacija koja je razvila system za rentgensko snimanje laktova i nadlezna je za koordinaciju izmedju veterinarskih asocijacija i kinoloskim savezezima u razvijenim evropskim i svetskim zemljama. Postoje cetiri veca stepena za displaziju laktova.
Sve razvijene svetske i evropske zemlje, clanice FCI imaju oformljene nezavisne veterinarske komisije koje vrse procenu snimka. Ove komisije moraju biti priznate od strane Naucnog odbora FCI i Evropskog veterinarskog koledza.
Vrlo je vazno shvatiti da kinoloske organizacije(klubovi, drustva, savezi) nemaju nikakvu nadleznost niti su strucno osposobljeni za sam process snimanja. To je posao veterinara koji su za to odgovorni, a na kinoloskim organizacijama je da rezultate snimanja ispravno iskoriste prilikom vodjenja uzgojne politike i vrednovanja pasa.
Neophodno je da svi snimci koji budu snimljeni pod zahtevom pogleda na HD i ED budu vrednovani i zvanicno procenjeni, bez obzira na ponekad evidnetno stanje ovih anatomskih struktura. Ovo je jedini nacin da procena kukova i laktova ima smisao i bice uspesna stavka u kontroli ovih uzgojnih oboljenja.
U priplodu se mogu koristiti jedino zdrave jedinke i jedino tako se rizik od pojave i prenosenja ovih oboljenja moze znatno smanjiti i staviti pod kontrolu.
Vlasnik koji zeli da podvrgne psa rentgenskom pregledu treba da kontaktira veterinarsku ustanovu koja ce izvrsiti pregled. Veterinar ce dati detaljna upustva o proceduri obzirom da se ovo snimanje vrsi u opstoj anesteziji. Vlasnik je duzan da donese kompletnu dokumentaciju psa i duzan je da omoguci identifikaciju psa koju proverava veterinar. Vlasni ptpisuje odgovarajuci document u kome garantuje identitet psa i daje saglasnost da se rezultati snimanja objave javno.
Minimalna starosna dob za snimanje psa na HD i ED je 12. meseci. Gornja starosna granica ne postoji. Neki odgajivaci i vlasnici praktikuju snimanje psa u starosti izmedju 6-8. meseci radi dobijanja takozvanog predsnimka koji omogucava raniji uvid u zdravstveno stanje psa i eventualno preduzimanje daljih adekvatnih mera.
Troskovi procedure obuhvataju troskove veterinarske ustanove koja vrsi snimanje, troskove koje naplacuje ovlascena komisija za procenu snimka, administrativne troskove kinoloskih organizacija, manipulativne i postanske troskove.
Medjusobna saradnja i edukacija veterinara, kinoloskih organizacija, geneticara, staticara, odgajivaca i vlasnika pri kojoj svako ima svoja ovlascenja i odgovornosti jedini je ispravan nacin na koji ova oboljenja mogu biti pravovremeno dijagnostikovana i tretirana, bez ozbiljnijih, posledica pop se i sve gore navedene.
Home 
Search 
Register 
Log in 
Tue Sep 23, 2008 3:03 pm
