Krpelji (osnovne stvari o njima)

Krpelji

Krpelji iz familije IXODIDAE su askarine koje napadaju životinje radi sisanja krvi. Pošto se razmnožavaju i žive slobodno u prirodi nazivaju se i pašnim krpeljima. U patologiji životinja i čoveka značajne su vrste iz sledećih rodova : HAEMOPHISALIS, DERMACENTOR, RHIPICEPHALUS, HYALOMMA, BOOPHILUS.
Krpelji iz familije ARGASIDAE, predstavljaju samo jednu značajnu vrstu i to ARGAS PERSICUS, koji napada isključivo ptice radi sisanja krvi.
MORFOLOŠKE ODLIKE : Krpelji iz familije IXODIDAE relativno su krupne askarine. U gladnom stanju nisu veće od 4 milimetra a kada se nasišu krvi ženke se povećavaju za 10 do 15 puta. Telo im je pkriveno hitinskom kutikulom nejednake debljine. Tamo gde je zadebljala obrazuje hitinske štitove. Leđne ili dorzalne štitove imaju samo mužjaci. Takođe oni imaju štitove na trbušnoj strani tela. To je i razlog što su ženke elastičnije i mogu da posisaju veću količinu krvi. Prema veličini dorzalnog štita mužjaci se lako razlikuju od ženki u gladnom stanju. Zavisno od roda glava im je dugačka ili kratka a njena osnova je četvorouglasta ili šestouglasta. Polni otvor se nalazi na ventralnoj strani između drugog para nogu. Ptičiji krpelj dugačak je 10 do 13 milimetra, a širok je 6 milimetra. Ženka je veća od mužjaka. Gladan krpelj ima pljosnato telo sa dobro izraženim rubovima. Nahranjena ženka je debela sa zaobljenim rubovima. Između prvog para nogu se nalazi polni otvor, lutka ga nema a larva je okrugla.
BIOLOŠKE ODLIKE : Kod IXODIDAE proces oplođenja vrši se na domaćinu i na zemlji. Posle oplođenja, mužjak spada na zemlju i ugine dok ženke napuštaju domaćina nešto kasnije. Kada napuste domaćina one traže vlažna i suva mesta (zavisno od vrste). Posle mesec dana polože od 500 do 2000 jaja i uginu. Jaja su žutomrke boje sa tvrdom opnom, veličine glave čiode. Embrioniranje jaja zavisi od vlage, a naročito od temperature sredine gde se nalaze i traje od nekoliko nedelja od 9 meseci. Pri temperaturi nižoj od 10oC larve ne izlaze iz jaja. Kada izađu iz jaja larve, su velike oko 1 milimetar imaju 3 para nogu a nemaju polni otvor i stigme. Da bi se preobrazile u lutku larve napadaju neku pticu, sisara ili cak hladnokrvne životinje, nasišu se krvi i presvuku. Lutke su veće od larvi imaju 4 para nogu polni otvor i organe za disanje. Da bi se preobrazile u odrasle lutke moraju naći drugog domaćina i ponoviti pesvlačenje.
Osim što su manje lutke se ne razlikuju od ostalih jedinki. Polno zreli krpleji obično borave na šumovitim terenima, larve sišu krv domaćina 4 do 6 dana, lutke 4 do 10 dana, odrasli 8 do 14 dana. Prema načinu hranjenja IXODIDAE mogu imati jednog a najviše tri domaćina.
Krpelji sa jednim domaćinom prolaze sve stadijume na istoj životinji. Larva se popne na životinju preobrazi se u lutku, a ova u odraslog krpelja. Odrasli krpelji padaju na zemlju i ženka polaže jaja. Jedna generacija se razvije za jednu kalendarsku godinu.
Krpelji sa dva domaćina razvijaju se na koži dve životinje. Larva i lutka na jednoj a odrasli na drugoj. Migracija od jedne na drugu životinju produžava razvoj krpelja za jednu generaciju potrebne su dve godine.
Krpelji sa tri domaćina obavljaju razvoj na tri različite životinje. Kao larva i lutka razvijaju se na raznim vrstama ptica i glodara dok odrasli napdaju domaće i divlje životinje i čoveka. Za dobijanje jedne generacije potrebne su tri godine.
Kod pičijeg krpelja preobražavanje se obavlja tako što se prethodni stadijum nasiše krvi i presvuče. Da bi se nahranio odrasli krpelj napada domaćina više puta i to noću. Larve i lutke najčešće se nalaze na golim mestima ispod krila. Kada se nasiše krvi krpelj povećava svoj obim deset i više puta. Ženka posle svakog sisanja koje traje 30 minuta do dva sata položi oko stotinu jaja. Posle dve nedelje iz njih izlaze larve koje napadaju domaćina i na njemu se zadrže 4 do 10 dana. Lutke sišu krv jednokratno u trajanju od 30 minuta do 2 sata. Za razvoj jedne generacije potrebno je 3 do 8 meseci.
ŠTETNO DELOVANjE KRPELjA : IXODIDAE napadaju domaće sisare da bi se nasisali krvi. Ženke posišu najviše krvi, jer im je potrebno mnogo hrane za proizvodnju velikog broja jaja. Jedna ženka u stanju je da posiše od 0.4 do 1 mililitar krvi. Ako životinju istovremeno napadne veći broj krpelja, razvija se anemija naročito ozbiljna kod mladih životinja. Pojedine vrste prilikom sisanja ubacuju u krv toksine koji izazivaju paralizu različitog intenziteta. Obolele životinje slabije uzimaju hranu,nerado se kreću, zanose zadnji deo tela. Disanje je ubrzano a temperatura tela normalna. Ukoliko uskoro ne uginu boluju 7 do 10 dana i polako se opravljaju. Pojedine vrste prenose domaćinu izročnike drugih bolesti ova njihova aktivnost je mnogo značajnija od uzimanja krvi domaćinu.
Ptičiji krpelj osim toga što izaziva slabljenje i paralizu napdanutih ptica prenosi i uzročnike spirohetoze.

Babesioza pasa

Babesioza je relativno često oboljenje pasa u našoj zemlji. Uzročnik je BABESIA CANIS a prenosioci su krpelji. Oboljenje se pojavljuje od ranog proleća do kasne jeseni kod svih pasa koji su izloženi krpeljima. Mladi psi su osetljiviji od starijih i kod njih bolest protiče u težem obliku.
LEČENjE : Acaprin kao 5% rastvor daje se potkožno u dozi od 1.2mililitra na 100 kilograma telesne mase i to se aplikuje 2 puta. Berenil 7% rastvor daje se intramuskularno u dozi od 1 mililitar na 25 kilograma telesne mase. U slučaju potrebe može se ponoviti već posle 12 časova životinjega dobro podnose. Neke životinje su jako osetljive na acaprin tako da ukupna doza nikako nesme preći 6 militra. Uz njega je poželjno aplikovati i kofein.
Boleste životinje treba smestiti na promajnom mestu zaštićenom od sunca i poželjno je da se tu odmah i leče.

Lajmska bolest

Prvi put je otkrivena u Americi 1975 godine. A u Srbiji prvi put dijagnostikovana 1987 godine na području Beograda. Ovu bolest koju prenose krpelji u našoj zemlji je prenosi svaki treći. Ona napada ceo organizam posebno kožu, nervni sistem i srce. Njeni prvi simptomi su crvenilo na mestu uboda prečnika od 1 do 15 santimetara. Tu su zatim malaksalost i povišena temperatura. Bolovi u mišićima i zglobovima i otok limfnih žlezda. Bolest se leči antibioticima najmanje 3 do 6 nedelja.
Krpelji su na našim prostorima aktivni od ranog proleća do kasne jeseni a najviše u maju i junu. Najviše ih ima na neodržavanim prostorima,zelenim površinama predelima obraslim travom i žbunastim rastinjem. Krpelja je najbolje ukloniti 24h posle uboda koji je bezbolan i obično se ne oseti. Treba ga ukloniti pincetom nikako kidanjem.
Krpelja treba uhvatiti pincetom što bliže glavi i okretati u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Izvađenog krpelja odmah treba spaliti a mesto na telu dezinfikovati. Ukoliko je ostao deo rilice treba se obratiti lekaru.
NAJVEĆA STANIŠTA KRPELjA :
• BEOGRAD – Košutnjak, Tašmajdan, kalemegdan, Avala, Zvezdarska, Bojčinska, Lipovačka, Mojkovačka, šume Dedinja.
• NIŠ – Parkovi izletišta Kamenički vis, Budanj, Sićevo.
• NOVI SAD – Futoški, Limanski, Kamenički park, izletišta Zmajevac, Brankovac, okolina Iriškog venca na Fruškoj Gori.
• PARAĆIN – Grza, Sisevac, okolina jezera Buljanka.
• JAGODINA – Đurđevo brdo,okolna pomoravska izletišta.
• ŠABAC – Gradski i mali park, izletišta Stari grad, vikend naselja na Savi, Zabran i Letnjikovac.
• VALjEVO – Korito reke Ljubostinje i naselja pored reke Kolubare.
• SUBOTICA – Palić, Dudova šuma, park Ćirila i Metodija, sportski stadion Spartak.
U Beogradu ima 20 do 30% krpelja iz roda INXODES RICINUS koji prenose lajmsku bolest.

dobar post
sta da kazem nego pazite kad idete u prirodu

pa sve se moze uz dobru zastitu

moze imaju danas razne ogrlice protiv nametnika za pse a imaju i kreme za covjeka

za ogrlice ja garantujem uspeh super su

Najbitnije je posle svake setnje i boravka u prirodi psa dobro pregledati i odstraniti ako se koji zakacio!

naravno mada ukoliko nosi ogrlicu nema potrebe za ciscenjem

ali opet ako je dugodlaki
treba pregledati
opreza nikad dosta

to se podrazumeva