Život lutalice

Inspiraciju za ovu priču sam dobila danas vračajući se iz škole. Vidjela sam mrtvg psa kraj kontenera. Već sam zamislila njegov život težak i tmuran. Mada živim na selu priču sam zamislila u gradu.

Život lutalice

Na samom kraju ulice nalaziu se uski prolaz između dviju zgrada. Tu su se skupljale lutalice svako veće za svoj koncert na mjesečini. Jednog jutra tu se dovukla jedna crno-bijela keruša. Cvileči vukla se po betonu. Bila je jako mršava, ali opet joj je trbuh bio napuhan zbog malih stvorenja koje je upravo trebala donijeti na svijet. Pritajila se u pukotini stare zgrade gdje je nekada bio dućan. Keruša ispusti bolni krik. U nekoliko minuta bol je prestao. Oko nje su sada puzili mali slijepi psi. Keruša ih je neko vrijeme lizala i milovala. Među njima najvještije se kretao jedan štenčić. On se sigurno najviš veselio životu, ali kakav će njegov život biti. Hajde da vidimo.
Psići u več počeli dobijati crno bijelu boju. Svi su bili šareni, osim jednog psića. On je bio potpuno crn. To je naslijedio od svoga oca, najnepoželjnijeg lutalice dužinom i širinom cijeloga Sarajeva. Taj se pas svuda zavlačio, varao je pse i ljude na najmudrije načine. Psi su ga na svom jeziku prozvali "Kralj", ali njegovo pravo ime bilo je Vuk. Imao je najljepši glas među svim psima. Mnogi su mu se divili. Pošto je postao kralj ulice on je sve pse tjerao na pokornost. Koji god pas da mu se suprostavi bio je kažnjen na nasvirepiji način. Bilo kako bilo on je bio najbrži, najvitkiji, najokretniji i najjači pas u ulici.
Dok su se tako psići igrali, majka i otac su ih ponosno gledali.
-Tako su divni- Progovori keruša.
-Da-Priznade Vuk-Pa več je podne. Idem šta nači djeci za ručak.
-Dobro, ali brzo se vrati.
-I čuvaj se ljudi tata-Javi se jedan psić
-Hoču djeco.-Reče vuk i izađe kroz pukotinu u zidu.
Vuk se šunjao po sijenama zgrada, i pokušavao privuči što manje pažnje na sebe. On stiže do jednog prizemnog prozora odakle je dolazio miris kuhanog mesa. Vuk se mobliznu i proviri unutra. U kuhinji nije bilo nikoga, ali je zato na stolu bio dobar komad mesa.
-Taman za sviju nas-Pomisli on.
Okolo je razgledao da ga neko ne vidi i hop, hop on je već u kuhinji. Tek što je ušao ne vratima se pojavi neka žena
-Lutalica.-vrisnu ona.
U kuhinju uđe čovijek sa puškom
-Gdje je.-dreknu on
Vuk zgrabi meso i iskoči kroz prozor. Šovijek se nadade za njim. Pas se viješto probijao kroz gomile ljudi i pasa. Na samom ulazu u jazbinu čovijek opali iz poške i Vuk pade na zemlju. Keruša to vidje i proviri napolje. Izađe i vidje vuka kako leži ui krvi. Ona se povuče nazad. Čak su i djeca to sve vidjela. Majka uze meso i dade djeci. Mrtvog vuka je sakrila ispud kontenera koji je sakrivao njihovu jazbinu. Sada je sama morala da odgaja djecu.
Crnom psiću je dala ime Vuk, kao njegovom ocu. Majka je sve više slabila. Sve je manje išla po hranu. Nakon dva mjeseca ona se razboljela. Svi su se psi zabrinuli i bilo ih je strah. Majka od tuge umre. Svi psići su se tada prepali. Vuk je bio najstariji zato je preuzeo brigu o brači i sestrama. Lina, Lsa i Alisa su bile Vukove sestre, a Buz (Baz) i Kevin du mu bili brača.
-Vuk gladan sam-Žalio se Buz
-Znamo Buz-Govorila bi Alisa.-Svi smo gladni.
Alisa je poslije vuka bila najstarija. Kada je zima nastala, hrane je bilo sve manje i manje. Jednog jutra svi su se probudlili osim Buza.
-Buz, Buz-Zvao ga je vuk, ali se Buz nije mrdao
-Jeli Buz...-Lina nije ni dovršila, a upade Kevin
-Da Lina , Buz sada spava. Nikada se više neće probuditi.
Iz dana u dan sve je više psića počinjalo svoj beskrajni san. Sami su ostali samo Vuk i Alisa. Kada se Vuk vratio sa hranom, Alise više nije bilo u jazbini. Vuk je i sam bio jako uplašen. Zato je odlučio sam krenuti.

3 godine kasnije

Pored jednog komada kruha sleti jato golubova i poče kljucati tu "gozbu". Slavlje im prekide crni pas koj ih svojim jezivim režanjem natjera u bjekstvo. Pas se ustremi na jednog goluba i i svoje očnjake zari u mekano grlo ptice. On poče da jede, kad dva psa priđoše i zarežaše na njega.
-Hvala što si nam ulovio ručak, a sada odstupi.-Zareža jedan
-Da, da odstupi.-Povavljao je drugi
-Ne ssami sebi ulovite hranu-Zareža crni pas
Pvojica pasa nasrtoše na njega. Crni pas se izmače i zareža
-Znam tu brzinu-Reče prvi pas-aaa kraljev sin
-Moj otac se zove Vuk, a tako se i ja sada zovem.-Zareža Vuk.
On skoči na pse i u trenu ih rastjera. Vuk završi svoju gozbu

PS :ej ljudi nastavljam na istoj stranici, moram na trening.

super jedva cekam nastavak

Stani stani sta je ovo. Ja napisala nastavak, a njega nema. Ma hajd dešava se.

Nastavak

On skoči na pse i u trenu ih rastjera. Vuk završi svoju gozbu. U jednom trenu ispred njega skoči crno-bijela keruša.
-Vuk.Reče ona
-Alisa.-Razveseli se vuk i skoči joj u susret-Gdije si bila do sada
-Pa kada si me ostavio u jazbini ja sam te čekala. Nije te bilo dugo, zabrinula sam se da ti se šta nije desilo. Krenula sam da te tražim, cijeli dan sam pratila tvoj trag, ali sam se izgubila. Lutala sam, čak došla na drugu stranu grada. Tu sam se pridružila jednoj skupini pasa. I jučer sam nekako došla ovdje.
-Pa sada možemo biti zajedno.
-Da-Odgovori Alisa.
Oni krenuše zajedno. Alisa je bila izdržljiva kao Vuk. Zajedno su putovali gradom i išli u pustolovine, ali i Vukovoj sreči je došao kraj.
Bila je zima Vuk i Alisa su koračali kroz park u kojem ljeti bude duboko jezerce. Ono se tokom zime zaledilo i snijeg ga je pokrio. Alisa zastade i sijede na snijeg, ni ne sluteći da sijedi na tankom ledu.
-Ja više ne mogu. Osječam se nekako slabo. Valjda što nismo ništa jeli 3 dana
-Strpi se nači ćemo hranu.- Tješio ju je Vuk-
-A kada?
-Sačekaj još malo
-Još koliko! Još slijedeća 3 dana.-Ljutito dobaci ona-Vidi Vuk ja ne znak kakve se tebi Kombinacije motaju po glavi ali...-Alisa nije ni dovršila rečenicu kad led popusti i ona propade u jezerce
-Alisaa.-dreknu Vuk i skoči u ledenu vodu
Alisa je polako tonula. On udahnu duboko i zaroni u ledenu vodu. Plivao je prema sestri. Polako ga je voda počela vuči prema površini. On kupi svu snagu i zubima uhvati Alisinu nogu. Izvukao ju je na površinu i sklonio sa leda. Alisa poče da grca i kašlje. Vuk je nekako prebaci na svoja leđa i ponese je do stare jazbine. Alisa se smrzavala.
Nakon nekoliko sati traženja on nađe jazbinu. Kada je sestru unio unutra bilo je prekasno. Ona više nije disala. Vuk je znao da više neće čuti njen nježni glas. Vuk izađe jecajući. Niakda u životu nije plakao. Na putu ga presrete neko štene.
-Zašto plačeš-Upita ono
-Nije...nije važno.
-Ja sam Koni i izgubila sam mamu.
-Kako-Upita Vuk
-Pa ne znam. Zadnji put kada sam je vidjela ona je bila u parku.
Vuk se nešto dosjeti i zapita Koni
-Kako je izgledala tvoja mama?
-Pa bila je crna sa bijelim šapama, repom i njuškom.
-A kako se zvala.-Pnovo upita Vuk
-Alisa.
Tada vuka nešto presječe.
-Koni, tvoja mama je...paaa....vidi sama.-Reče vuk i odvede štene do jazbine.
Kada Koni ugleda svoju mamu zaplaka.
-Šta joj je...bilo-Upita kroz suze
-Utopila se.
-A kako si je izvukao ko si ti.
-Ja sam Vuk, brat tvoje mame.
-Znaći ti si moj ujak.
-Pa da. Vidi koni ako želiš možeš ići sa mnom
-Dobro ujače
-Molimte zovi me Vuk
-Dobro...Vuk
Vuk je sa Koni provodio mnogo vremena, čak jednu godinu. Kada je Koni malo odrasla, bila je baš kao Vuk. Trčala je brzo, imala lijep glas i služila se svakojakim mudrostima, ali jednog dana...
Vuk i koni su išli iz parka. Već je bilo ljeto. Koni pođe preko ulice, ali je presječe Vukov glas
-Koni pazi!
Koni se okrenu i vidje auto kako ide prema njoj. Zatvorila je oči, ali je onda osjetila udarac u rame. Otkotrljala se sa ceste na trotoar. Kada je otvorila oči vidjela je kako auto juri svom brzinom, a Vuk leži na cesti. Tada se svega sijetila. Vuk ju je spasio. Gurnuo ju je sa ceste, ali potom je on nastradao. Koni zaplaka gorko
-Ja sam za sve kriva.-Trgnu se kada ču vukov glas.
-Koni jesi li ...do...bro-Ptao je Vuk sa velikom mukom.
-Da dobro sam.-jecala je ona.
Koni priđe Vuku i povuče ga sa ceste. Vuk je ležao pored kontenera. Živio je tužan život kao siroće, ali sada če ga i Koni živjeti. Koni je sada zamzila sve automobile, a oni su joj prije bili največa zabava. Gonila ih je iz radosti, a sada ih goni zbog bijesa.
Vuk sada živi sretan život sa svojom porodicom, ali ne na ovom svijetu. Sada je ponovo sa:
Alisom, Vokom (ocem), Buzom, Lisom, Linom, Kevinom i Kaylom (majkom).

Nadam se da vam se svidjelo, ipak je tužno.