Izbor rase

Nakon što ste izvagali čitav niz razloga protiv, ali i neuporedivo više razloga ZA, napokon ste doneli odluku o nabavci psa kao kućnog ljubimca. Pas, kad dođe u vaš dom postaje deo vaše porodice ( to mislite vi) odnosno deo svog novog čopora ( to misli on). On postaje vaš prijatelj, zaštitnik, pratioc pa i zabavljač. Obzirom na svu složenost odnosa, vaše želje moraju biti sasvim određene, a izbor psa pažljiv da se ne dogodi da kućni ljubimac ubrzo postane kućni mučitelj i preteška obveza. Pri tom su teškoće obostrane, a zajednički život umesto radosti postaje neizdrživ.
U ovom trenutku se valja setiti rezultata istraživanja američkih psihologa koji su utvrdili da su još jedino bebe u stanju uneti više nereda u smiren porodični život od pasa. Ako vam se kojim slučajem istovremeno dogode obe prinove uživajte u kreativnom neredu jer sami ste to izabrali.
Pre nego nabavite SVOG psa važno je sebi odgovoriti na neka pitanja. Temeljno pitanje na koje morate odgovoriti jeste: šta vi uopštee želite i imate li ikakvu predstavu toga što želite. Kojeg psa uopšte izabrati. Želite li psa čuvara ili možda sakupljača. Jeli to pas tragač koji donosi u lovu ubijeni plen ( sačuvaj me Bože samoproglašenih uređivača prirode) ili možda psa čije vam prisustvo uliva sigurnost. Možda jednostavno želite psa zabavljača pa makar ne znao ništa drugo. Odgovori na ova pitanja će ujedno biti odgovor za koju biste se pasminu trebali odlučiti ili vašim željama može udovoljiti jedan dražesni mešanac.
Često je dvoumljenje u kojoj dobi udomiti novog ljubimca. Ako ste se odlučili za štene, a nemate posve određenu predstavu o veličini i izgledu odraslog psa. Ako je još psić mešanac, ne zaboravite da to malo prelepo klupko koje vas je osvojilo na prvi pogled može za koji mesec postati ogroman pas s kojim nećete znati kud. Izbor šteneta ima određenih prednosti nad izborom već odraslog psa, a to je prie svega socijalizacija ili proces privikavanja na zajednički život s decom i odraslima. Odaberete li psića moraćete prihvatiti obvezu da neko od ukućana boravi s njim cele dane dok se novi član ne privikne na novu sredinu i nauči osnovne radnje. Naravno da je mali psić zabavan posebno ako se ima ko njime baviti, ali postoji i mnoštvo razloga zašto bi stariji pas bio prikladniji. Želite li brzo imati dobrog prijatelja s kojim možete odmah izlaziti van kuće veoma dobro će vam pristajati mladi odrasli pas. I štene i mladi pas su još prilično razigrani pa starijim osobama mogu biti naporni. U tom je slučaju bolje udomiti nekog starijeg napuštenog psa čime ćete učiniti dobro i sebi i njemu. Pri izboru starijeg psa pokušajte saznati ponešto o njegovim navikama i naravi, pa tek potom prosudite o mogućnostima njegovog uklapanja u novu sredinu.
Odluka o polu vašeg budućeg ljubimca temelji se na ličnom poimanju prednosti, pa bez obzira odlučite li se za mužjaka ili ženku budite uvereni da ste učinili najbolji mogući izbor. No bilo bi ipak umesno da malo objektivnije razmislimo o različitostima u fiziologiji muškog odnosno ženskog pola jer upravo ta različitost može postati prednost ili nedostatak. Ako oslušnemo što nam o svojim ljubimcima pričaju njihovi vlasnici čućemo da su ženke nežnije, privrženije, umiljatije, manje zaigrane te da je veza koju stvaraju sa vlasnikom jača nego ona koju stvaraju mužjaci. A da su mužjaci manje mazni, malo manje skloni poslušnosti ali zato znatno jači, čvršći i spoljašnjim izgledom impresivniji. Polne različitosti koje bi mogle biti uzrok određenih teškoća mogu se uz malu dozu dosetljivosti riješiti.
Pre nabavke psa treba voditi računa o svim članovima porodicei. O njihovim željama, ali i o uzrastu. Ako psa nabavljate prvi put, a pri tom želite posebno razveseliti decu računajte s tim da vaši potomci nisu dovoljno zreli niti dovoljno odgovorni da bi prihvatili novog člana ako nemaju barem desetak godina. Tek u toj dobi, stručnjaci tvrde, deca mogu poneti deo tereta u izvršavanju svakodnevnih obveza vezanih za ljubimca. Ali, ako već imamo ljubimca, a porodica nam se obogati bebom tada je pred nama problem privikavanja ljubimca na novog člana. Bez obzira koliko poznavali svog psa, ili mislili da ga poznajete, bez obzira koliko bili uvereni u njegovu dobru narav, ne ostavljajte ih same dok ne prođe neko vrijeme potrebno da pas bez ljubomore prihvati nekoga tko će s njim dijeliti ljubav koja je do sada bila samo njegova. Nemojte ga odguravati, a najmanje ga bez razloga kažnjavati jer će to u njemu razvijati agresiju koju će prije ili kasnije ostvariti. Pokažite mu da ga i dalje volite i da nije izgubio svoje mesto. Neka ponjuši bebine stvari pa mu čak ponudite pelenu neka oseti da u njoj nema ničeg opasnog ali, nemojte mu ni u kom slučaju taj komad opreme pokušati uzeti ili se poigrati natezanja. Mogao bi to povezati s bebom pa i prema njoj pokazati grubost. Nešto kasnije kad dete dovoljno poodraste i njega ćete naučiti kako da se ponaša prema svom psu, a naravno i kako će se ponašati prema nečijem tuđem. Trebaće naučiti da je pas čovjekov prijatelj i da sa psom mora postupati onako kako bi želeo da postupaju s njim. Potom je važno dete upozoriti da se ne približava psećem repu i da ga ne vuče za njega, a pogotovo da ne smeta psu dok jede. Ako se radi o nečijem tuđem psu tada dete nikada ne bi smelo prići nepoznatom psu dok ne pita vlasnika za dozvolu, a sa psom se može igrati samo kad je vlasnik ili odrasla osoba u blizini. Pridržavanjem ovakvih ili sličnih uputstava bitno se smanjuju mogućnosti neželjenih događanja i ozleda, a dete uči da se blagošću i uvažavanjem različitih naravi može živeti u slozi i ljubavi.