Oboljenja zeluca

Uvrtanje zeluca-TORSIO VENTRICULI

Uvrtanje zeluca kod pasa javlja se najsece kod starijih pasa i to kod pasa vecih rasa. Takodje postoji i rasna predispozicija za nastanak ovog oboljenja, i smatra se da je to “bolest oblika”. Naime, cesce se ovo oboljenje javlja kod visokih pasa sa uskim grudnim kosem (Doberman, seter, nemacka doga).
Kod pasa takodje, postoji i anatomska sklonost ka torziji zeluca usled vece pokretljivosti pilorusnog dela (deo zeluca koji prelazi u dvanaesto palacno crevo). Pojacanu pokretljivost zeluca, narocito kod starijih pasa izaziva i pretrpavanje zeluca hranom, posebno hranom koja u zelucu bubri i povecava svoju zapreminu. Ovo naravno, ne znaci da psi ne treba da jedu dehidriranu hranu, vec samo da se preporucuje da je dobijaju potopljenu i da treba da je konzumiraju u propisanim kolicinama. Osim prethodno pomenutih potencijalnih uzroka, do torzije zeluca mogu da dovedu i razliciti vidovi fizicke aktivnosti tokom obuke, kretanje niz ili uz stepenice kao i drugi slicni pokreti.
Kada nastane torzija zeluca kao glavni symptom zapaza se veoma jak bol u predelu stomaka. Zivotinja je u prvo vreme jako uznemirena, leze, seda, seta se, vrti u krug i ponasa se kao da ne moze da nadje mesto. Nakon toga klinicki znaci postaju sve uocljiviji posto bolest veoma brzo napreduje i simptomi su sve izrazeniji. Zivotinja ima unezveren i uplasen pogled, stomak usled stvaranja gasova u zelucu, postaje jako izrazen, napet, bolan i zivotinja bolno jeci. U ovoj fazi, zivotinja moze da uzima hranu i vodu, ali pri tom stuca i brzo povrati.
Kako se gasovi u zelucu i dalje stvaraju, a ne mogu da se odvode, zeludac se povecava i vrsi pritisak na organe trbusne duplje, narocito na dijafragmu. Usled ovoga dolazi do otezanog i ubrzanog disanja a ponekad i do gusenja. Puls je ubrzan cak i do 200. otkucaja u minutu, a arterije su slabo popunjene krvlju sa mekim pulsom tako da se ponekad puls ne moze opipati.
Bolest veoma brzo napreduje tako da je neophodno sto hitnije reagovati, jer inace zivotinja ulazi u stanje soka i vrlo verovatan je fatalan ishod. Dijagnoza se postavlja na osnovu klinicke slike, sondiranjem, a najtacnije rengenskim snimkom uz pomoc kontrasta.
Psu jedino moze pomoci brza hiruska intervencija. Cesto uspeh operacije zavisi i od duzine trajanja bolesti i od poremecaja do kojih je bolest dovela. Veoma je bitno da se pritisak zeluca sto pre otkloni, a to se vrsi punkcijom zeluca. Punkcija mora biti veoma pazljiva, ispustanje gasa iz zeluca mora biti postepeno da pas ne upadne u hipovolemijski sok, kako ne bi doslo do smrti zivotinje. Nakon punkcije zeludac se vraca u anatomski polozaj koji omogucava normalnu pasazu i cirkulaciju. Zatim se pilorusni delo zeluca fiksira kako bi sprecili ponovnu torziju.
Da bi sprecili nastanak ovog oboljenja, narocito kod rasa koje imaju predispoziciju moramo obratiti paznju na nacin ishrane, a to se odnosi i na operisane pse. Takve pse treba hraniti iskljucivo lako svarljivim kvalitetnim hranivima male mase, koji se krace zadrzavaju u zelucu in e povecavaju mu zapreminu. Takodje je bitno i pravilno odabrati vreme ishrane. Pse je preporucljivo hraniti nakon obuke ili drugih aktivnosti i ostaviti ih na miru da svare obrok, najbolje vreme za davanje hrane je uvece.

Strana tela u zelucu pasa

Uzroci koji dovode do gutanja stranih predmeta kod pasa su na prvom mestu igra, a zatim citav niz oboljenja koja dovode do pojave nastranog apetita (nedstatak A i D vitamina, nedostatak mineralnih materija u ishrani, hronicni katari zeluca kao i infekcije glisatama).
Desava se da psi gutaju razne strane predmete : pesak, kamenje, parcice drveta, plastiku, metale. Kako ti strani predmeti mogu biti kako razlicitog oblika, porekla tako i velicine, tako je i klinicka slika razlicita. Veoma cesto o prisustvu stranog tela saznamo od vlasnika koji nam ukaze ili da je video da pas guta predmet ili mu je neki predmet nestao, a pas se cesto njime igrao. U nekim slucajevima dolazi do potpunog prekoda uzimanja hrane ili je ono veoma smanjeno. Takodje se veoma cesto, javlja povracanje. Ono je narocito prisutno ujutru na prazan stomak. Pored toga, moze se javiti i stucanje sa nadrazajem za povracanje.
Ukoliko strani predmet duze boravi u zelucu dolazi do mrsavljenja i kaheksije. U tezim slucajevima strani predmet moze da zapusi pylorus usled cega prestaje pasaza iz zeluca u creva. Ovo ima za posledicu potpun prekid uzimanja hrane, uporno i stalno povracanje, prekid defekacije uz pojacanu zedj. U ovoj fazi cesto se javljaju jaki grcevi i bolovi sto se manifestuje bolnim jecanjem zivotinje i karakteristicnim pogrbljenim stavom.
Sto se tice dijagnoze ovog oboljenja ona nije bas uvek laka, narocito kada se radi o malim predmetima koji ne dovode do jacih ostecenja. Kod malih i mrsavijih pasa veoma lako mozemo postaviti dijagnozu pomocu palpacije, preko trbusnog zida. Kod vecih pasa i kod pasa koji imaju jak tonus trbusnih misica, gde palpacijom ne mozemo da dijagnostikujemo prisustvo stranog predmeta dijagnoza se veoma lako postavlja rengenski sa ili bez kontrastnog sredstva (zavisno od toga sta je pas progutao).
U cilje eliminisanja stranog predmeta iz zeluca moze se primeniti nekoliko terapeutskih metoda. Pri ovome treba imati na umu da je svako odlaganje eliminacije stranog tela kontra indikovano, jer on lako moze da dospe u creva i izazove opturacioni ileus (zapetljaj creva) koji u mnogome otezava i komplikuje situaciju, a moze da dovede i do smrti zivotinje.
Za vadjenje stranog tela iz zeluca sluzimo se konzervativnim metodama i konzarvativno-hiruskim metodama. Ukoliko se u zelucu nalaze sitna strana tela (pesak, komadici drveta i slicno) radikalnije lecenje se postize konzervativnim metodama, a u svim drugim slucajevima najbolji rezultati se postizu hiruskom metodom.