Popino prase (tihi ubica)

NEDAĆE SA "POPINIM PRASIĆIMA"


Teško da postoji vlasnik psa koji nije upoznat sa biljkom koja nosi narodno ime "popino prase". "Popino prase"je ustvari klas trave koja je vrlo rasprostranjena po gradskim travnjacima. Zbog slabijeg održavanja zelenih površina i neredovnog košenja trave "popinih prasića" iz sezone u sezonu ima sve više. Najveći problem je što ova, izgledom beznačajna biljka, može da izazove ozbiljne zdravstene probleme kod psa.

Mačke daleko ređe pate od problema koje "popini prasići" mogu da izazovu jer one uporno i dugo održavaju sopstvenu higijenu i čiste se skidajući sa sebe sve što ih je zaprljalo ili se eventulno za njih zakačilo.


Kako se problem manifestuje?

Šetajući se kroz travu ili po njoj se valjajući pas na svoju dlaku može da nanese veliki broj "popinih prasića". Problem nastaje onog trenutka kada se neko od ovih "popinih prasića" zabode u kožu ili upadne u uho, oko ili nos psa.

Uho

Nekada se dešava da vlasnik u toku šetnje primeti da pas zacvili, počne da trese glavom i krivi glavu na jednu stranu. Tada obično znači da je "popino prase"upalo u uho psa. Međutim, vrlo lako može da se dogodi da se ovi simptomi ne pojave u toku šetnje već nekoliko sati od završetka šetnje kada pas iznenada, bez ikakovog vidljivog razloga, u kući počne da cvili i pokazuje gore navedene simptome. Neiskusni vlasnici ponekad za ovakve simptome pomisle da su uzrokovani ujedom insekta. Ponekad pas može tako dramatično da odreaguje da neki vlasnici pomisle da je pas dobio epileptični napad. Ako vlasnik ne odvede odmah psa kod veterinara deŠava se da se simptomi malo smire pa da se za nekoliko sati ponove u punom intenzitetu.

Oko

U toku ili posle šetnje pas počinje da intezivno češe oko, da trlja glavu po podu, da žmirka ili potpuno zatvori oko i opire se pokušajima vlasnika da mu oko pogleda. Što problem duže traje time oko sve intenzivnije suzi i čitava koža oko oka postaje vlažna i ulepljena.

Nos

Većina pasa u toku šetnje vrlo intenzivno njuška i istražuje mirsne tragove na zemlji. Međutim, prilikom njuškanja može da se desi da pas udahne i u nos unese "popino prase" Simptomi se u većini slučajeva manifestuju intenzivnim kijanjem koje se javlja u pravim napadima. Često dolazi i do krvarenja iz nosa psa kako i do pojave nosnog iscetka. Pas takođe pokušava da češe njušku i trlja njušku o zemlju. Napadi kijanja se na periode smiruju da bi se za neko vreme ponovili istim intenzitetom.

Koža između prstiju

"Popini prasići" se vrlo lako zabadaju u kožu između prstiju pasa i ako ih vlasnik ne primeti na vreme, za kratko vreme kožu probijaju i u nju ulaze. U većini slučajeva prvi simptom koji vlasnici primete je da pas počinje da šepa i da štedi nogu, a u periodu mirovanja pas šapu intenzivno liže i grize. Kada vlasnik šapu pogleda obično primeti crvenilo i otok kože izmeu prstiju i pas nerado prihvata pregled jer je mesto bolno. Problem sa "Popinim prasićima" koji u šape ulaze je taj što se oni stalno po malo kreću napred i migriraju sa primarnog mesta ulaska tako da je bilo slučajeva da su "popini prasići" koji su ušli u šapi izvađeni čak u visi lakta psa. Što viŠe vremena prolazi "popino prase " je sve teže pronaći.

Koža na drugim delovima tela

Ne postoji deo kože psa u koga je nemoguće da se "Popini prasići" zabodu.Kroz našu praksu vadili smo "popine prasiće" iz najrazličitijih delova tela. Posebno su ovim problemima skloni i psi kao što su bobtaili, pekinezeri, koker španijeli, čau-čau, samojedi, tibetski terijeri, pudle... uopšte, psi koji imaju dužu dlaku ili dlaku koja nije glatka i skliska. "Popino prase" se u kožu zabada i lagano u nju ulazi starajući reakciju okolnog tkiva manifestovanu crvenilom, otokom i bolom. Ako je mesto dostupno, pas pokušava da se tu grize, liže ili češe. Iznad msta uboda koža dlaka postaje razređenija i ulepljena.


Kako se problem dijagnostikuje i leči?

Za tačnu i sigurnu dijagnozu neophodno je psa odvesti kod veterinara. U zavisnosti u kom se organu ili organskom sistemu problem manifestuje veterinar će izvršiti potrebne pregede. Nertko, da bi se dijagnoza tačno postavila i da bi se izbeglo nanošenje bola psu, pas se ili sedira ili uvodi u totalnu anesteziju. Na naročiti osetljivim organima kao što je oko, preged, a potom i odstranjivanje "popinog praseta" se skoro bez izuzetaka obavalja u anesteziji. Za odkrivanje i odstranjivanje "popinog praseta" iz uha i nosa potrebnu su odgovarajući instrumenti i stručna tehnika jer nestružnim radom moguće je izazvati vrlo ozbiljne i trajne posledice kao što je probijanje bubne opne u uhu psu.

Odstranjivanje "popinog praseta" iz šape često predstavlja pravi operativni zahvat jer je neophodno kožu iseći da bi bilo moguće "popino prase" izvaditi. Isto važi i za "popine prasića" na drugim mestima u koži.

Odstranjivanje "popinih prasića" iz pojedinih delova tela psa može da predstavalja pravi problem za veterinara, posebno ako je problem sa "popinim prastom" dugo trajao baš zbog "mogućnosti da se "popino prase" vremenom stalno po malo pomera unapred.

"Popini prasići" mogu i da dovedu do ozbiljni oštećenja organa u koji su upali. Tako na primer "popino prase" koje upadne u oko može da dovede do vrlo ozbiljnih uštećenja oka jer oštećuje površinu oka svojim oštrim ivicama. Nije retka ni pojava ulcera i oštećenja dubljih struktura oka koji onda zahtevaju dug i uporan tretman a posledice su u nekim slučajevima i trajne. "Popino prase" u uhu može da probije bubnu opnu i da dovede do jakih upalnih procesa u uhu. "Popino prase" u nosu može da izazove jaku zapaljensku reakciju sluzokože nosa i ako se ne izvadi, pojavu hroničnih problema i poteeKoća prilikom disanja.


Kako probleme sprečiti?

Veliku neprijatnost za vlasnike pasa predstavlja to što je probleme sa "popinim prasićima" nemoguće 100% prevenirati i što uprkos svoj pačnji i nezi savesnih vlasnika desi se da problem javi.

Važno je, da koliko je moguće, vlasnici izbegavaju da šetaju svoje pse po površinama koje obiluju ovom travom.

U svojim dvorištima neophodno je da vlasnici redovno održavaju higijenu svojih travnjaka i da ih na prvom mestu redovno kose.

Posle svake šetnje vlasnik obavezno treba da kompletno isčetka i pregleda svog ljubimca a naročitu pažnju treba da obrati na dlaku i kožu između prstiju psa i oko ušiju psa.

Pri pojavi bilo kakovog sumnjivog simptoma važno je da se vlasnik sa svojim ljubimcem što pre obrati veterinaru da bi se eventualne komplikacije izbegle.

Odlican tekst i bitna tema!