Retriveri, Pticari a i svi ostali

sve o nasim cetvoronoznim prijateljima
 
HomeHome  FAQFAQ  SearchSearch  RegisterRegister  Log inLog in  

Share | 
 

 Uzgoj od vaseg psa da ili ne?

Go down 
AuthorMessage
Amika
Admin
avatar

Number of posts : 103
Registration date : 2008-09-21

PostSubject: Uzgoj od vaseg psa da ili ne?   Tue Sep 23, 2008 2:38 pm

Ne postoji sluajno parenje! Iako se nezgode dešavaju i najodgovornijim i najpažljivijim ljudima, ipak je verovatnoća da će pas ostati u drugom stanju/oploditi ženku mnogo manja ako se odgovorno ponašate! Planirano ili neplanirano, svako leglo od vašeg psa (bilo da je ženka ili mužjak!!) je Vaša odgovornost. Nemojte misliti da to što imate mužjaka znači da ste oslobođeni brige o neplaniranom uzgoju - nisu vlasnici ženki jedini koji treba da obraćaju pažnju! Vi morate voditi računa o svom psu, i nikako mu ne dopustiti da začne neplanirano leglo! Zašto? Zato što na hiljade pasa svakodnevno pati i umire jer nemaju dom, jer se o njima niko ne brine, jer ne postoji dovoljan broj azila i humanih društava za zaštitu životinja, a postoji ogroman broj surovih i neodgovornih ljudi! Nemojte doprinositi ovom problemu!!
Kada odlučujete o tome da li ćete pariti svog psa, morate imati u vidu nekoliko činjenica:

Nije svaki pas uzgojnog kvaliteta. Ova činjenica ne govori NIŠTA o Vašem psu. Ako Vaš pas nije uzgojnog kvaliteta, to ga ne čini ništa manje vrednim od psa koji jeste. Ako jeste, nije ništa više vredan od psa koji to nije. Pas koji je uzgojnog kvaliteta je pas koji ne nosi nikakve genetske poremećaje, nema diskvalifikacione greške i ima uspeha na izložbama. Zašto svaki pas nije uzgojnog kvaliteta? Zato što je čovek oblikovao pasmine prema svojim potrebama, i prema svom ukusu. Za svaku pasminu postoji standard koji opisuje kako treba da izgleda, kakvu narav treba da ima, i kako treba da se kreće idealan predstavnik te pasmine. Što je pas dalje od standarda, to su manje šanse da on može dovoljno dobro da obavlja "posao" za koji je, pažljivim selektivnim uzgojem, oblikovana njegova pasmina. U prirodi postoji prirodna selekcija, sistem odabira koji omogućava da samo "najbolji" ostavljaju potomstvo. Oni koji nisu dorasli izazovima života, umiru mladi, pre nego što se razviju dovoljno. Oni koji su dovoljno jaki da opstanu, ali slabiji od ostalih, neće biti izabrani od strane pripadnika suprotnog pola. Prirodna selekcija, ma kako bila prirodna, i ma kako bila korisna jer je ona jedan od uslova evolucije vrsta, je surova. Čovek ne treba da pušta "prirodu da teče svojim tokom" kada je u pitanju uzgoj pasa! Čovek je odgovoran za svaku pojedinu pasminu, i mora se truditi da pasminu sačuva i unapredi, što je moguće samo kroz selektivan uzgoj. Čovek dakle ima moralnu obavezu da uzgaja samo od najboljih primeraka jedne pasmine (naravno, ne preterujući u tome, da ne bi došlo do smanjenja raznolikosti genetskog materijala koje vodi u propast, ali o tome kasnije). To ne znači samo od najlepših! To znači od najzdravijih, od pasa najboljeg temperamenta, od onih pasa koji nisu nosioci smrtonosnih ili obogaljujućih poremećaja. Kada su ovi uslovi ispunjeni, procenjuje se lepota, tj koliko je pojedini pas blizak idealu postavljenom u standardu. Ako se uzgaja od psa koji nosi nasledne poremećaje, veća je verovatnoća da će potomstvo biti slabije ili bolesno, pa ćete nekome umesto radosti da ima tako divnog člana porodice, pružiti veliku tugu prevremene smrti voljenog ljubimca, ili posmatranja kako se ljubimac muči zbog bolesti. Kakve veze imaju izložbe? Ako ostavite po strani činjenicu da osim izgleda, temperamenta i kretanja psa na suđenje (nažalost) utiče politika, veština izlagača i slava psa i odgajivačnice iz koje potiče, kao i trenutna "moda" u datoj rasi (koja ponekada drastično odstupa od samog standarda!), ipak ćete doći do zaključka da je jedini način da Vaš pas bude ocenjen (u smislu: da li je uzgojnog kvaliteta ili ne) - da ga izvedete na izložbu. Takode, jedini način da odgajivač uvidi da li je njegov uzgojni program usmeren u ispravnom smeru, jeste da svoju štenad redovno izlaže. Nije neophodno da pas bude šampion! Nije neophodno čak ni da osvoji titulu, ali jeste bitno da bude ocenjen visokom ocenom. Opet naglašavam, činjenica da je neki pas uzgojnog kvaliteta ne čini ga ništa više vrednim od psa koji to nije!! I jedan i drugi Vas vole podjednako - od dana kada Vas upoznju, do kraja svog života, i NAJVIŠE NA SVETU. To je jedino o čemu treba da razmišljate kada mislite o svom psu! Ako je pas uzgojnog kvaliteta, ako ce uzgojem dati potomstvo bolje od sebe, onda treba uzgajati od njega, ne biste li i nekom drugom pružili takvu radost, da u svojoj porodici ima tako jedno divno stvorenje!

Od svog psa ne smete uzgajati prečesto!! Ako imate ženku, ne smete je pariti pre navršene 2 godine života jer do tada još nije dovoljno zrela i jaka da na svet donese zdravo potomstvo, a da pritom ostane i sama zdrava. Takođe, ne smete je pariti pri svakom teranju, jer joj je potrebno vreme da se oporavi posle svakog legla, da bi joj organizam ponovo sakupio sve što je potrebno da ona i potomstvo budu zdravi. Dakle, mora proći bar jedno teranje izmedu dva legla. Takođe, ne smete je pariti kada je prestara, jer opet raste verovatnoća da će ona ili potomstvo biti ugroženi. Većina uzgojnih kuja ide u zasluženu penziju sa 6-8 godina, u zavisnosti od veličine i zdravlja. Što se mužjaka tiče, iako on "može" da se pari koliko god puta možete da mu nađete odgovarajuću ženku, to nikako ne znači da tako treba da bude! Neka je Vaš pas internacionalni šampion u lepoti, sa perfektnim temperamentom i besprekornim zdravljem, ne smete ga pariti više od 2 puta godišnje!! Zašto? Zato što postoji nešto što se zove "Sindrom popularnog oca" (ili "Popular sire syndrome"), a odnosi se na opasnost od preteranog razmnožavanja jednog pojednica. Vidite, 2 legla godišnje, to je u proseku 6 - 12 štenadi godišnje. U sledecoj generaciji, pojavljivanje Vašeg psa u nečijem rodovniku raste eksponencijalno. Vi ne znate kakve gene nosi Vaš pas!! Postoji mnogo poremećaja koji se nasleđuju recesivno - Vaš pas ne mora ispoljavati simptome, ali može biti nosilac tog recesivnog alela, dakle, on taj poremećaj prenosi na svoje potomstvo. Pošto postoje veoma popularne tehnike uzgoja koje se nazivaju linebreeding i inbreeding, a podrazumevaju da se pare psi koji su u nekom, bližem ili daljem, srodstvu, a da bi se povećala mogućnost da se pozitivne osobine psa prenesu potomstvu, zamislite kako vrtoglavo raste mogućnost razvoja nekog poremećaja koji se recesvno nasleđuje sa svakim dodatnim parenjem jednog psa! Da se ne ograničimo samo na prosto recesivno nasleđivanje, postoje genetski mehanizmi koji zahtevaju da više gena bude prisutno kako bi se neka osobina ispoljila. Linebreeding u ovom slučaju takođe dovodi do vrtoglavog povećanja mogućnosti da se kod potomstva ispolji ovakav poremećaj. Više o genetici kod pasa, o mehanizmima nasleđivanja i sindromu popularnog oca, naći ćete ovde: Canine Diversity Project. Nemojte da Vas ponese pohlepa! Kada uzgajate, mislite na dobro pasmine, a ne na vlastiti interes. Uostalom, kada se uzgaja kako treba, kada se psima pruža sva nega i sva podrška koja im je neopodna, uzgoj ne donosi materijalnu korist ni odgajiva;u, ni vlasniku mužjaka. Ali, kada se uzgaja iz ljubavi, dobitak je neizmeran, dobija se ljubav koja nema cenu!

Za psa nije bolje da bude paren! A i pseći libido uošte nije nalik ljudskom, psi nemaju želju da se pare osim kada osete miris ženke u teranju/kada su u teranju. I tada to nije želja, već nagon. Ranije je vladalo mišljenje da je dobro pustiti ženku da ima bar jedno leglo, i da je dobro pariti mužjaka bar jednom, da bi se smanjila verovatnoća pojavljivanja raka polnih organa. Ovo nije istina! Iako je tačno da ženka koja je imala leglo ima manju verovatnoću razvoja kancera polnih organa nego nesterilisana ženka koja nije imala leglo, najmanju šansu ima sterilisana ženka!! Neki veterinari zagovaraju što raniju steriliztaciju, mada ja mislim da je najbolje psa (koji neće biti korišćen za uzgoj!) sterilisati u zrelom, ali ne prezrelom dobu, ako se radi o ženki! Ako je u pitanju mužjak, ne preporučujem sterilizaciju osim ako dođe do zdravstvenih problema sa testisima (što je retko). Psu su potrebni njegovi hormoni, jer oni drže organizam u ravnoteži. Kod neutralisanih mužjaka, vrtoglavo raste verovatnoća raka kostiju i nekih drugih teških oboljenja. Kod ženki, pošto je kancer polnih organa relativno čest, a postoji i rizik od pijometre, a i nivo ženskih polnih hormona je, sem u samom periodu teranja, isti kod sterilisane i nesterilisane ženke, situacija je drugačija. Ovo je samo moje nestručno mišljenje, tako da ako razmišljate o sterilizaciji, ipak treba da konsultujete stručnjaka (obratite pažnju da veterinar koga konsultujete ne pripada onoj staroj čkoli koja kaže "svaka ženka treba da ima bar jedno leglo"). Sterilizacija nikada ne treba da se vrši zato što je vlasniku tako lakše nego da brine o svemu što život sa nesterilisanim psom nosi!! Što se mužjaka tice, mužjak koji je jednom paren znaće tacno šta znaci ženka u teranju, što ce ga učiniti osetljivijim (manje ili više, to je individualno) na sve one promene kroz koje prolaze mužjaci kada je neka od ženki iz komšiluka u teranju. Ovo ne znači da ne treba da parite mužjaka ako je on izuzetan primerak svoje rase, naprotiv!

Ako želite da parite svog psa, budite probirljivi u izboru partnera. Budite jednako probirljivi i ako parite mužjaka i ako parite ženku!! Nemojte pariti Vašeg mužjaka sa svakom ženkom koja se pojavi, birajte one koje su mu komplementarne, koje su uzgojnog kvaliteta i koje su dokazane na izložbama, ako je moguće. Ako parite ženku, izaberite mužjaka koji joj je komplementaran (tj. kojem je jača strana ono što je kod nje slabo), koji je iskusan (ako joj je prvo leglo), koji je dokazan u priplodu (tražite da vidite slike potomstva) i koji nije prečesto korišcen za uzgoj! Nemoguće je dovoljno naglasiti potrebu za umerenim korišćenjem mužjaka u priplodu, naročito kod tako retke rase kao što je Bolonjski pas. Najbolje bi bilo da Vaš pas za sobom ostavi najviše 3-4 legla, i to samo ako je izvrsnog uzgojnog kvaliteta. Ako ste vlasnik ženke, idealno bi bilo da je, za svako njeno leglo, otac različit.

Psa koga želite da parite prvo dokažite na izložbama. Postoje za to razlozi, ne radi se o snobovskom hiru. Pas ne mora biti šampion, ali mora biti dokazan na izložbama. Podrazumeva se da je i Int CH, Multi CH prvenstveno voljen kućni ljubimac i poštovan član porodice, isto kao i pas koji je "samo" kućni ljubimac. To uopšte nije "samo", to je suština svakog zdravog odnosa čovek - pas. Sve ostalo je sporedno!


Preuzeto sa sajta:Geocities
Back to top Go down
View user profile
stryker
Admin
avatar

Number of posts : 187
Age : 34
Location : Veliko Orasje
Registration date : 2008-09-21

PostSubject: Re: Uzgoj od vaseg psa da ili ne?   Tue Sep 23, 2008 2:42 pm

tekst je bas za mene da sldeci put pazim sta radim

_________________
Back to top Go down
View user profile http://www.freewebs.com/lovackipsi
Haris
Moderator


Number of posts : 111
Registration date : 2008-09-23

PostSubject: Re: Uzgoj od vaseg psa da ili ne?   Tue Sep 23, 2008 3:13 pm

ima razumnih ljudi al haj ti to dokazi onima koji kupe zenku samo da je razmnozavaju i zaradjuju na njoj
nije im bitan kvalitet Mad
Back to top Go down
View user profile
stryker
Admin
avatar

Number of posts : 187
Age : 34
Location : Veliko Orasje
Registration date : 2008-09-21

PostSubject: Re: Uzgoj od vaseg psa da ili ne?   Tue Sep 23, 2008 3:30 pm

sve je vise onih koji upravo to rade

_________________
Back to top Go down
View user profile http://www.freewebs.com/lovackipsi
Amika
Admin
avatar

Number of posts : 103
Registration date : 2008-09-21

PostSubject: Re: Uzgoj od vaseg psa da ili ne?   Wed Sep 24, 2008 7:59 am

Svaki ljubitelj odredene pasmine trebao bi zeljeti doprinositi njenom stalnom napretku.Uzgajanje pasa je fascinantan hobi koji zna izjedati-ali cesto se pokaze korisnim. Stoga cilj svakog ljubitelja neke pasmine mora biti uzgoj cistokrvnih pasa koji po izgledu odgovaraju, sto je vise moguce, standardu te pasmine.

Vrlo malo vlasnika pasa razumije ili vodi brigu o genetici. Sasvim je sigurno da se previse ljudi ne moze pohvaliti poznavanjem tog predmeta. Oni koji to mogu, spoznali su da je nemoguce procijeniti uzgojni potencijal nekog psa samo na osnovi njegovog izlgeda. Isto tako, nemoguce je procijeniti
potencijal samo na osnovu rodovnika. S druge strane, treba priznati da su pojedini psi obdareni izrazitom tipicnoscu i daju dojam latentne muzevnosti, poleta i snage. Takvi psi su cesto dobro rijesenje kod uzgoja i zasluzuju vise od kratkog promisljanja pri planiranju parenja.

Uzgajac ustvari ima samo dva jasna cimbenika u radu- jedan je izgled, a drugi rodovnica, i njihovo pazljivo procijenjivanje i analiziranje nezamjenjiv je temelj kod svakog pokusaja unaprijedivanja uzgoja. Uzgajac MORA znati kako citati rodovnicu. Psi imaju mane ( ne postoji savrsen pas!), neke od njih su ozbiljne i prenose se, a druge su od manjeg znacenja i u uzgoju se lako eliminiraju. Medutim, ozbiljne mane zahtijevaju mnogo usmjereniji napad da bi se sprijecilo njihovo pojavljivanje kod potomostva. Upravo tu razumno ocitavanje rodovnica igra ulogu. Idealno bi bilo poznavati sve
jedinke iz rodovnica pasa koji ce se spariti. Nazalost, nije uvijek moguce dokopati se takvih specijaliziranih podataka. Cesto se mnogo vrijednih podataka moze dobiti od uzgajaca koji su duze vremena unutar pasmine, i cije pamcenje s pouzdanjem seze do proslih izlozbi. Mudar je onaj uzgajac koji vodi nekakav oblik kartoteke o svakom muzjaku i zenki, a u kojem su osim imena pribiljezene i dobre i lose osobine.
Ovaj savjet se ne odnosi samo na fizicke osobine psa, vec i na njegov karakter i nagone. Na osnovu takvih podataka vlasniku muzjaka moze odmah postati jasno zasto njegov pas lose nosi usi, a vlasnik kujice ce primjerice shvatiti zasto njegova zenka nosi rep nesto nize nego sto propisuje standard. Uzgajac moze primijetit gresku koja se u rodovnici ponavlja dvaput, ili cak triput. Treba ocekivati da ce on, ukoliko primijeti gresku u rodovnici muzjaka, a koja se nalazi i u rodovnici zenke odmah odustati od ideje da ih spari. Ukoliko ne poslusa ovaj savjet samo ce pojacati takve mane pri uzgoju potomtva. Mozda je ovaj primjer previse opcenit, ali dobro sluzi da pokaze princip po kojem se proucavaju rodovnice, te kako se uskladuje odabir zivotinja pravilnog izgleda pri pokusajima da se stvori dobar pas.

Ukoliko se zeli unaprijediti nekakav ugoj najbitnije je da se sve detaljno prouci i pazljivo postupa. Kad se pripremaju rodovnice za proucavanje treba ici unatrag najmanje pet generacija. Sa zabiljeskama koje cete upisati uz svako ime te rodovnice vasa kartoteka ce profunkcionirati i pokazati vjerojatnu uzgojnu vrjednost prucavanih zivotinja. Ustvari, proucavanjem izgleda psa otrkit cete vizualne mane, prucavanjem rodovnice otkrit cete skrivene mane koje nosi. Medusobna
povezanost otkrivenih cinjenica je neophodan vodic kod planiranja uzgojnog programa.

( John F.Gordon , prema kjigama Johna F.Gordona u izdanju “Pelham Books”)

Incest (eng. - inbreeding)-otac-kći, majka-sin, brat-sestra Inline (eng.- line breeding)-sve ostale kombinacije sparivanja rođaka Incestono parenje je samo otac-kći, majka-sin, brat-sestra. Sve ostalo (pa cak i djed-unuka i obrnuto) vise se ne smatra incestom vec linijom jer se ne poklapa u 2 najbliza roditelja.



--------------------------------------------------------------------------------

METODE UZGOJA

LINIJSKI UZGOJ

Kod linijkog uzgoja uzgajac cilja na direktno ili indirektno postizanje zeljene krvi i osobina , i to putem sparivanja potomaka onog psa cije ga osobine zanimaju. Uzgajacev odabir treba biti vrlo strog ukoliko zeli uspjeti. Sparuju se psi koji imaju odredene kvalitetne osobine, sa srodnim psima koji imaju istovrsne odlicne osobine. Cilj postupka jest da se te osobine unaprijede i ucvrste. Obicno se sparuju psi koji vuku porijeklo od istog rasplodnjaka, a razlicitih zenki, i obrnuto.
Kao primjer moze se navesti sparivanje unuka s babom, djeda s unukom, necaka s tetkom, necake s ujakom, te polubrata i polusestre. Ipak, o tim vezama treba razmisljati samo ukoliko su psi iz para kojeg se namjerava spojiti dobri primjerci sami po sebi, ukoliko pokazuju naglasenu slicnost, i ukoliko su cvrsti i zdravi primjerci pasmine.

Kod ovog sustava, koji se u biti i ne razlikuje od in-breedinga, jedan predak pojavit ce se dvaput u zadnje tri generacije, ali ne i u prve dvije. Termin linijski uzgoj cesto se prosiruje da bi obuhvatio rodovnice u kojima se jedan predak pojavljuje dvaput u zadnjih pet generacija. Kod koristenja ove metode posebnu skrb treba posvetiti tome da nepozeljne osobine (recesivne) ne izbiju na povrsinu, i da se ne ucvrste. Ove recesivne osobine ce se pojaviti cim im se pruzi prilika, a onda cete dobiti atavizme ili povratak na raniji tip. Upravo to je ono protiv cega se borite. Jednom, kad se ovom
metodom utemelji cisti soj, ne moze se mnogo uciniti na njegovom unapredjenju sve dok uzgajac koristi samo svoje zivotinje. U tom stadiju mudro je potraziti i uvesti novu krv. Tu lezi odredena
opasnost, pe je potrebna detaljna analiza rasplodnih odlika odabaranog psa. Pametnije je koristiti rasplodnjaka cija je vrijednost na uzgojnom podrucju vec jasna i neosporno utvrdena, nego nekakvog psa koji mozda lijepse izgleda ali se nije dokazao. Uzgajaci se cesto zalijecu, pa ovakve pse korsite jer im se svidjaju ili jer nisu skupi. Neprovjereni mladac takvog kalibra cesto u trenutku unisti ono sto je uzgajac stvarao cijelog zivota. Nije tesko utvrditi sto je neki rasplodnjak postigao u svojoj karijeri; izlozbeni rezultati dovoljno govore.
Uspjesni uzgajaci, u pravilu i najuspjesniji izlagaci, znaju polozaj svakog muzjaka unutar pasmine, i to na osnovu kvalitete i uspjeha njegovih potomaka.

Ne postoje dva identicna psa, pa makar i slicne genetske stukture. Nije mi namjera zalaziti u podrucje genetike jer je to specijalizirano podrucje koje ima vlastite knjige i strucnjake. Ipak, onima koji zele procitati dobru knjigu o uzgoju savjetujem da uzmu “ All about dog breeding for quality
and soundness ( Pelham 1978.), autorice Jean Gould. Sto uzgajac dublje zalazi u ovaj predmet to se genetika vise namece. Dobri rezultati, nedvojbeno, mogu se dobiti proucavanjem tog ponesto opskurnog predmeta.
Kad se uoce lagane varijacije unutar ciste linije, to se ponekad moze pripisati okolini. Takve varijacije su prema tome stecene, a ne nasljedene. Da spomenemo neke- iskrivljene kosti, rasireni prsti, izbaceni laktovi, kravlji stav, nedostatno snazna grada itd. Sve je to rezultat lose okoline i nepravilnog lijecenja. Takve mane se ne moraju obavezno prenositi na potomostvo, pod uvjetom da su stecene za vrijeme razvoja. One ne moraju utjecati na uobicajeni postupak selekcije. Na drugoj strani psi koji pokazuju efekte nezeljenih mutacija moraju biti odmah uklonjeni jer mogu samo stetiti. Nepozeljne odlike bilo koje vrste moraju biti iskorijenjene cim ih se primjeti. Jedine zivotinje
koje smijete zadrzati su one koje dobro odgovaraju konceptu linije koja je krajni cilj IN-BREEDING

Ovaj pojam odnosi se iskljucivo na sparivanje srodnih pasa s ciljem da se ucvrste odredene pozeljne karakteristike, koje vec postoje u odredenoj mjeri.
Kao primjer in-breedinga moze se navesti sparivanje oca i kceri, majke i sina, brata i sestre. Takva metoda uzgoja je samo za vjestije i iskusnije uzgajace. Ona sadrzi, kao praksa, mnoge opasnosti i zamke, jer osim ucvrscivanja i cementiranja dobrih odlika, to potpuno isto moze uciniti i s losim odlikama. Neke od tih losih odlika mogu kod roditelja i njihovih predaka biti potpuno prikrivene ( i vjerojatno nepoznate uzgajacu). In-breeding moze prouzrociti kriptorhizam ili monorhidizam kod narednih generacija. Beskorisno je nadati se icemu osim neuspjehu ukoliko se za in-breeding koriste psi koji su slucajno ispali dobri, ili osrednji psi. Zivptinje koje se koriste MORAJU biti visoke opce kvalitete i bez ikakve mane u najsirem smislu. Ukoliko takav materijal nije dostupan uzgajac treba usmjeriti svoje napore na stvaranje pojedinacnih, cvrstih, prvoklasnih jdinki, i to uporabom selekcije i linijskog uzgoja.

Medutim, nemojte pomisliti da in-breeding ima samo lose strane, te da predstavlja cisti hazard za uzgajaca. Ako su odabrane zivotinje dobre,cvrste i zdrave i ne nose abnormalne faktore, onda se uzgoj u ovom obliku moze sa sigurnoscu provoditi kroz vise generacija. Medutim,postoji jedno dobro
pravilo koje treba slijediti. Ono kaze da svaki clan nastalog potomstva, a kojem manjka oblik, tipicnost i temperament, MORA biti izdvojen i nemilosrdno uklonjen. Ako to ne napravite onda on
in-breedinga nema koristi. Za uspjeh je potrebno ukloniti lose i osrednje, a ostaviti dobre pse. Zapamtite, sto duze odrzavate defekt, ili ga previdate, to ce vam duze trebati da ga uklonite, ako to uopce i bude moguce bez razbijanja linije. Zapazite da je najuzi oblik in-breedinga sparivanje brata i sestre. Sparivanje oca i kceri, te majke i sina odmah je iza toga. Citav sustav in-breedinga u osnovi je fascinanta metoda, ali je samo za eksperte, nikako za pocetnike i neiskusne.

OUT-CROSSING (uzgoj izvan srodstva)

To je sparivanje zivotinja koje ni na koji nacin nisu u srodstvu i nemaju zajednickih predaka. Postupak se koristi da se unesu zeljene odlike. Ovim sustavom to se moze postici. Ali, isto tako lako se moze dogoditi da se unesu i brojne manje pozeljne odlike koje se nalaze kod jednog ili oba roditelja. Opcenito uzgoj izvan srodstva daje neujednaceno leglo, pa se prizeljkivane odlike ne moraju pojaviti u prvoj generaciji. Cesce se pojavljuju tek u drugoj generaciji potomstva sparenog para, tj. kod unucadi. Previse ljudi misli da uzgoj izvan srodstva, tj. uvodenje nove krvi u afirmiranu liniju ima magicnu sposobnost unapredivanja, okrepljivanja, pa cak i stvaranja neceg senzacinalnog unutar linije. To je pogresno- ne samo da je nemoguce pomocu out-crossinga eliminirati neku gresku unutar jedne generacije, vec se i mane na koje se dotad nije mislilo mogu pojaviti. To znaci da svaki pas koji ce se koristiti za out-cross mora biti genetski cist i takve nasljedne strukture da omogucava ispravljanje gresaka koje su nastale uslijed uzgoja u srodstvu. Onaj pas koji je sposoban vrsiti korekciju i tako vise ili manje ispravljati mane, bolji je izbor za out-cross od rasplodnjaka krvne linije koja tek zamaskira gresku, i koji tako moze kod potomstva izbaciti na povrsinu one nepozeljne mane koje nisu dotad bile zamijecene.

( John F.Gordon , prema kjigama Johna F.Gordona u izdanju “Pelham Books”)


--------------------------------------------------------------------------------

Incestna parenja (inbreeding)

"Vučje ždrijelo", lat. Cheilognatopalatoschisis

"Vučje ždrijelo", lat. cheilognatopalatoschisis, jedna je od anomalija usne šupljine nastala tijekom embrionalnog razvoja. Nepce u cijelosti čine tvrdo i meko nepce. Meko nepce se nalazi u stražnjem dijelu usne šupljine i većinom je izgrađeno od mišića, tvrdo nepce se nalazi u prednjem dijelu usne šupljine i izgrađeno je od dvije kosti, lijeve i desne, koje tijekom embrionalnog razvoja srastu. "Vučje ždrijelo" se javlja kada te dvije kosti ne srastu te u usnoj šupljini ostaje pukotina, veća ili manja, što uzrokuje komunikaciju između usne i nosne šupljine. "Vučje ždrijelo" može se pojaviti u kombinaciji sa "zečjom usnom" što je također anomalija usne šupljine. Moguće je kirurški zatvoriti nepce, no u svakom slučaju jedinke s takvom anomalijom potrebno je isključiti iz uzgoja jer je "vučje ždrijelo" genetski uvjetovana anomalija (našla sam na internetu da se ne nasljeđuje kod svih pasmina jednako - kod epanjel bretona se nasljeđuje recesivno (jedinka mora bit recesivni homozigot za to svojstvo), kod westija se nasljeđuje poligenetski što znači da je više alela (parova gena) odgovorno u nasljeđivanju, a kod engl. i fran. buldoga, pointera i šicua se vjerojatno nasljeđuje dominantno, za ostale pasmine se ne zna pouzdano). Na pojavu "vučjeg ždrijela" mogu utjecati i neki vanjski faktori-pesticidi, herbicidi, kortikosteroidi itd. Također se zna da na pojavu "vučjeg ždrijela " može utjecati velika količina vitamina A, a da folna kiselina (jedan od B vitamina) smanjuje njegovu pojavu. U svakom slučaju nepce se zatvara 18.-23. dan trudnoće (kod pasa) pa je dotad potrebno izbjegavati navedene vanjske uzročnike da bi kasnije sa sigurnošću mogli reći da je anomalija genetski uvjetovana.

Na prve dvije slike prkazano je "vučje ždrijelo" (vidi se rascjep i tvrdog i mekog nepca)



Na ovoj slici je "zečja usna"


Preuzeto sa Pets Foruma.
Back to top Go down
View user profile
stryker
Admin
avatar

Number of posts : 187
Age : 34
Location : Veliko Orasje
Registration date : 2008-09-21

PostSubject: Re: Uzgoj od vaseg psa da ili ne?   Wed Sep 24, 2008 2:33 pm

ovo je dovoljno dobar razlog da se pazi sta se radi

_________________
Back to top Go down
View user profile http://www.freewebs.com/lovackipsi
Haris
Moderator


Number of posts : 111
Registration date : 2008-09-23

PostSubject: Re: Uzgoj od vaseg psa da ili ne?   Thu Sep 25, 2008 3:42 pm

stvarno zalosno sta ti oholi ljudi rade Evil or Very Mad
Back to top Go down
View user profile
stryker
Admin
avatar

Number of posts : 187
Age : 34
Location : Veliko Orasje
Registration date : 2008-09-21

PostSubject: Re: Uzgoj od vaseg psa da ili ne?   Thu Sep 25, 2008 3:47 pm

pa njima je zdravlje psa potpuno nevazno

_________________
Back to top Go down
View user profile http://www.freewebs.com/lovackipsi
Amika
Admin
avatar

Number of posts : 103
Registration date : 2008-09-21

PostSubject: Re: Uzgoj od vaseg psa da ili ne?   Fri Oct 03, 2008 1:40 pm

PARENJE
Parenje je vazna odluka za gospodara, medjutim , psi se lako pare i nisu retka parenja izmedju rasnih pasa i onih koji to nisu. Da li je vasa kuja zdrava? Poznajete li rasplodnog muzjaka? Sta ce te uraditi sa stencima?Sve su to pitanja koja morate sebi da postavite pre svakog takvog poduhvata. Da bi se planiralo parenje, vasa zenka treba da je upotpunosti zrela.Bolje je da se preskoci jedno teranje, pre prvog parenja, da bi se uvecale sanse za radjanje zdrave stenadi. Prema nekim odgajivacima , najpovoljni period je 10 dan posle vaginalnog krvarenja: za ostale , to je 12 dan. Najbolje resenje sastoji se u ostvarivanju dva uzastopna parenja: bilo 10 i 12 , bilo 11 i 13.Iskusna kuja prima rasplodne muzjake za parenje kad napuni 10 meseci.


POTRAGA ZA PARTNEROM
Ukus i sluh malo učestvuju u seksualnom ponašanju psa. Zauzvrat, taktilni oseti i vizuelni stimulansi mogu delovati kod odredjenih rasa. Medjutim, miris igra prevashodnu ulogu u potrazi za partnerom i seksualnoj motivaciji. Pas je u stanju da oseti miris kuje koja ima teranje na tri kilometra razdaljine, ukoliko je vetar povoljan. Prepucijalne i analne žlezde, vaginalni sekreti, izmet i naročito urin bogati su feromonima, koji predstavljaju takodje jedno od značajnih sredstava komunikacije izmedju jedinki. Posedovanje i odbrana teritorije za psa su neophodni uslovi za parenje i za seksu-alnu aktivnost. Otuda je veoma uputno kuju u vreme Ijubavnog žara dovesti na teritoriju rasplodnog mužjaka. Mužjak kao i ženka mogu da ispoljavaju izrazito veću seksualnu zainteresovanost u odnosu na ovog ili onog partnera, što ponekad dovodi do odbijanja parenja izmedju seksualno aktivnih jedinki. Sklonost nekih pasa sa pedigreom da se pare sa manje plememtim psima može ponekad postati neugodno kod izvesnih rasa


PRVA PRIBLIŽAVANJA
lako je često mužjak zadužen da pronadje partnerku, ni ženka nije uvek pasivna. Ona takodje može pokazati inicijativu u odnosu na neiskusnog i naivnog mužjaka, naročito kad je ovaj odgajan u izolaciji. Koliko je to mogućno, dopustite psima da se upoznaju i skaču od radosti pre no što usledi parenje u pravom smislu reči. Pojedine ženke odbijaju da se pare ukoliko nemaju naviku da budu u društvu drugih pasa. Agresivnije rase su ponekad problematične. Mužjak se udvara njušeći vrat, uši, ano-vaginalnu regiju i vrti repom. Ženka može ostati mirnija ili pak radosno prilazi. Mužjak i ženka gledaju se licem u lice, spuštenih prednjih, a uspravljenih zadnjih nogu, i iznenada ustaju. Kuja odgovara na lizanje vulve tokom daljeg udvaranja podižući stražnji deo tela i okrećući rep u stranu. Kada je spremna da prihvati koitus, ona se drži mirno, dozvoljavajući mužjaku da se popne na nju, uprkos ponekad znatnoj razlici u veličini.



KOITUS
Ženka stoji mirno, dok se mužjak penje na nju i izvodi ritmične pokrete penisom, koji se snažno ubrzavaju. Penis zatim prodire u vaginu i tu biva zadržan pomoću vaginalnih steznih mišića (spajanje). Ejakulacija počinje u istom trenutku kad i spajanje i produžava se sve do kraja čina.


PRE PARENJA
Pre no što ćete pariti ženku: Posavetujte se sa odgajivačem svoje kuje, sa nekim drugim odgajivačem i svojim veterinarom. Verovatno ćete tako saznati za nekog mužjaka koji bi odgovarao vašoj kuji. Prikupite podatke o rasi svoje kuje. Tako ćete znati da li se dovoljno približava standardu svoje rase. Postoji takodje izvestan broj testova da bi se otkrile najteže kongenitalne bolesti. Ako vaša kuja ima pedigre, uverite se da li je i njen partner uveden u registar kod nadležnih službi: u protivnom nećete moći da prepoznate štenad. Ponovo vakcinišite kuju pre polnog žara dajte joj sredsrvo protiv glista u sedmici koja prethodi parenju. Kod dugodlakih kuja, savetuje se oslobadjanje prilaza vulvi.

KONTRACEPCIJA KOD KUJE



POLNI ŽAR
Period teranja javlja se dva puta godišnje. Medjutim neke kuje mogu imati polni žar i tri puta godišnje.Ti periodi traju tri sedmice.Opasnost od parenja je stvarna tek posle desetog dana,kad počinje period u toku kojeg kuja prihvata mužjaka,ako je polni žar neprijatan a parenje je teško izbeći,možete za kuju planirati privremenu sterilizaciju ili pak konačnu.


PRIVREMENA STERILIZACIJA
Ona sprečava pojavu polnog žara ubrizgavanjem progestagena tokom meseca koji prethodi polnom ciklusu. U koliko je on već počeo, treba intervenisati najkasnije drugog ili trećeg dana, i dati progestagen radije oralno. Upozorenje: ponovljena upotreba progestagena nije bezopasna i može pospešiti pojavu piometrije.


POTPUNA STERILIZACIJA
Ona se izvodi metodom ovariektomije (hirurško odstranjenje jajnika). Može se vršiti kod svih uzrasta, izmedju dva polna ciklusa. Prednost joj je što može da spreči sve polne cikluse i sve bolesti genitalnih organa. Ako se izvede pre 2. godine, sprečava pojavu tumora dojke. Koitus traje obično deset do trideset minuta. Kad se bulbus glavića povuče, par se razdvaja i mužjak liže svoje genitalije. Po završetku parenja, pas ne pokazuje nikakav poseban seksualni interes. No on se ipak brzo vraća u stanje zainteresovanosti, što omogućuje rekorde od pet koitusa dnevno. Često se penetracija ne ostvaruje prilikom prvog penjanja, te se udvaranje može ponoviti više puta. Mužjak silazi a ženka postaje aktivna, tražeći genitalne organe rasplodnog mužjaka i sama zauzimajući položaj za koitus. Iskusni mužjaci sa receptivnim ženkama mogu ostvariti penetraciju za manje od jednog minuta. Ukoliko kuja nije receptivna i ako je, sem toga, mužjak neiskusan, udvaranje može da potraje satima bez ijednog koitusa. Oba gospodara treba da ostanu kraj pasa. Dešava se doista da kuja postane neugodna ili da se suviše rano povuče, uz opasnost da povredi mužjaka. Naročito, ne treba odvajati pse za vreme parenja jer bi to moglo dovesti do težkih lezija genitalnih organa i kod mužjaka i kod ženke. Često je poželjno da se koitus ponovi četrdeset osam časova posle prvog parenja. Ako je posle parenja došlo do oplodjenja, polni žar prestaje četri do pet dana posle koitusa i ženka sada odbija mužjaka. U toku tog perioda, treba izbeći da neki drugi mužjak slučajno pridje toj ženki, jer bi usled fenomena zvanog "naknadno oplođenje" neka slobodna jajašca mogla biti ponovo oplodjena novim spermatozoidima, te bi se dobilo nekoliko štenadi različitih u odnosu na željenu rasu. Posle parenja, čak je i veterinaru teško da pre kraja prvog meseca potvrdi da je ženka gravidna, sem ako je mala i dopušta da joj se abdomen opipa, a da se ona pri tom ne stegne.



Preuzeto sa sajta Dog -best
Back to top Go down
View user profile
Sponsored content




PostSubject: Re: Uzgoj od vaseg psa da ili ne?   

Back to top Go down
 
Uzgoj od vaseg psa da ili ne?
Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Retriveri, Pticari a i svi ostali :: Odgoj i Obuka :: Uzgoj-
Jump to: