Retriveri, Pticari a i svi ostali

sve o nasim cetvoronoznim prijateljima
 
HomeHome  FAQFAQ  SearchSearch  RegisterRegister  Log inLog in  

Share | 
 

 Izvod iz radnog ispita za Pticare

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
stryker
Admin
avatar

Number of posts : 187
Age : 33
Location : Veliko Orasje
Registration date : 2008-09-21

PostSubject: Izvod iz radnog ispita za Pticare   Mon Sep 22, 2008 4:36 pm

Pretpostavimo da većina zna bar donekle, kako radi jedan lovački pas (mada sam se u lovu uverio da to nije bas zagarantovano) šta od psa treba zahtevati (da bi pas barem približno ličio na pse iz lovačkih priča) da bi zadovoljio samog lovca i doveo do krajnjeg učinka, a to je priznati ili ne , puna lovačka torba. Krećući se u krugovima takmičara ali i klasičnih lovaca, mogu čutu razne priče sa obe srtane, pogotovo pitanje koje postavljaju ovi drugi, a to je koja je svrha takmičenja?
Odgovor može biti vrlo kratak : selekcija odabiranje najboljih primeraka za reprodukciju. Govoriću „narodnim jezikom“ iz grupe lovačkih pasa može se odgovarajućom obukom napraviti solidan lovački pas, koji će koliko-toliko ispunjavati potrebe lovca, no za to je potrebno uložiti mnogo vremena, živaca i poderati dosta cipela. Mnogo manje treba za neku već selekcionisanu jedinku koja već u sebi ima sve potrebne urodjene kvalitete, koje je nasledila od roditelja. Upravo zbog toga dolazimo do svrhe ispita i takmičenja.
Stručnjaci iz oblasti kinologije su čitavu šemu lepo osmislili, pre viče godina, no nažalost to se retko sprovodilo u delo to jest procenat izvedenih pasa na ispite je bio zanemarljiv. Pogledavalo se kroz prste prilikom parenja pasa, pa je tako došlo do pojave velikog broja nekvalitetnih pasa ptičara. Nije čudno što je danas jako teško doći do psa savrhunskim urođenim osobinama, od koga bi se mogao napraviti jedan, apsolutno kompletan lovački pomoćnik.
Osnova svakog detaljnog ispitivanja, takmičenja i upotrebne vrednosti psa, je ispit urođenih osobina-popularno I.U.O. Danas je na tom ispitu stvar pojednostavljena jer se psi ocenjuju položio ili nije položio što nije bio slučaj ranije, kada je na tom ispitu bilo rangiranja po razredima. Tada se odmah moglo videti koji je pas to jest jedinka kvalitetnija. Ispit urođenih osobina je vrlo važan zato što se na njega (po pravilu) izvode psi od 9 do 18 meseci starosti, koji nisu prošli neke velike obuke i nisu iskusni, a tražene osobine se jedino od svega prenose na potomke. Sve stečeno obukom nije nasledno. Nabrojaću najvažnije urođene osobine :
1.NOS
2.STIL TRAŽENjA
3.STAJANjE MARKIRANjE
4.SEKUNDIRANjE (obavezno samo za engleske rase)
5.PONAŠANjE NA PUCANj
6.VOLjA ZA RADOM
7.POSLUŠNOST
8.VOLjA ZA RAD NA TRAGU ZDRAVOG ZECA (samo za kontinentalne rase ptičara)
Priplodna vrednost svakog psa, na prvom mestu je zasnovana na kvalitetu njegovog čula mirisa-nosa. Da bi ocenili „jačinu nosa“ odlučujuća je daljina na kojoj pas oseti divljač i sa kakvom sigurnošću to pokazuje. Naravno, to uključuje sav rad koji pas mora da obavi njuhom. Kvalitet nosa se ispituje, isključivo, na pernatoj divljači i to prema emanaciji mirisa, to jest širenja mirisa u vazduhu, a nikako po tragovima. Pri oceni kvaliteta noda treba uzeti u obzir brzinu i način traženja, držanje glave, sigurnost u praćenju i povlačenju, brzinu rešavanja da li je divljač na mestu ili se izvlači nogama irazlikovanje mirisa zdrave od ranjene divljači. Kod ocene kvaliteta nosa treba uzeti u obzir i atmosverske prilike, vetar, toplotu, vlažnost vazduha, i naročito brzinu i kretanje vetra. Najoptimalniji vetar za rad ptičara je vetar jednoličnog smera, sa brzinom od 3 do 5. m/sec. Ptičari za vreme traženja treba da što manje spuštaju nos na zemlju, to jest ceni se „rad visoke gleve“. Psi koji traže divljač po tragovima na zemlji, nisu pogodni za priplod, znači ne bi trebaloda se koriste u priplodu, iako su možda, kao jedinke nekome funkcionisale za lov.
Stil traženja treba da je eksplozivan, energičan, usklađen sa terenom ne kojem pas radi, znači ne može da radi isto na kršu, polju sa finom mekom travom, žbunastom terenu sa raznim prirodnim preprekama. Kada govorimo o polju, gde su ptičari prema jednom kinologu KRALjEVI, psi treba da pretražuju živahno, brzo, lepog stila, što više uzdignute glave, presecajući strujanje vetra i ne preskačući divljač. Terne treba dobro da koristi to jest levo i desno od vodiča, a da pri zaokretu, prolazi ispod vodiča na domet puške. Petlje treba da budu u pravcu kretanja vodiča, bolje rečeno uz vetar. Traženje treba da bude brzo i istrajno, ujednačenog ritma tokom celog rada. Pas mora da potpuno pretraži teren, ne preskačući divljač, kao što ne sme ni da se kreće u dubinu terena, niti iza vodiča. Ona jedinka koja ne ispunjava ovo u velikom procentu kao i ako popušta u tempu, ne može da položi IUO, pa samim tim ne dobija dozvolu za parenje.
Stajanje-kada pas nađe to jest oseti divljač mora pred njom da stoji sve dok mu se vodič ne približi i tek onda zajedno podignu divljač (ukoliko sama nije krenula). Prilazak psa divljači pošto je osetio i najslabiji miris, treba imati u vidu jer to prethodi stajanju. Taj specifičan deo naziva se ULAZAK U MARKU ipoznaje se tako što pas karakteristično za svaku rasu zauzima položaj tela uperen u smeru divljači i mogu slobodno da kažem da je to kruna treninga, ustvari najlepši trenutak u radu psa ptičara. Pas treba da stoji sigurno i stilski lepo. Obavezno paziti da ne staje u prazno ili gubi divljač iz „nosa“. Ukoliko ima takve sklonosti treba ga odmah isključiti iz uzgoja.
Povlačenje-pas koji markira divljač treba da na komandu ili spontano da prati divljač koja se izvlači i to visokim nosem, jer tako se vidi sigurnost nosa. Ukoliko pas nema ovu sposobnost divljač se lako izvuče i pobegne. Teška greška je ako pas iz marke besumučno skače da bi ihvatio divljač a to nazivamo IZBIJANjEM, posle čega sledi razganjanje divljači.
Sekundiranje je osobina svojstvena engleskim ptičarima, ali i nekim kontinetlanim. Pod sekundiranjem se podrazumeva kada jedan pas markira divljač, a drugi sam (bez komande vodiča) zauzima stav markiranja iako ne oseća miris i sačekuje vodiča, pritom dopuštajući psu partneru da dovrši započetu radnju. To se zove POŠTOVANjE PARTNERA i to je vrhunac saradnje dva psa.
Ponašanje na pucanj-kod procene ove osobine dovoljno je da pas ne pokazuje klasičnu plašljivost i nesigurnost. Isto tako ne treba da pokazuje veliku dozu uznemirenosti.
Vodljivost-sama reč ukazuje na saradnju sa vodičem na terenu. Pokazuje se u volji psa da u svakom trenutku bude u vezisa vodičem i da mu dobrovoljno služi. Vodljivost je preduslov za svaki vid korisne saradnje između čoveka i psa. Ona je nasledno uslovljena i dolazi do punog izražaja samo primenom dobrog postupka i odgoja mladog psa.
Volja za radna tragu ranjenog zeca se ispituje samo kod kontinentalnih rasa. Mlad pas bi morao samostrano da prati sveže tragove. Praćenje treba da se odvija ukoliko pas nije video divljač, a trag je svež. Praćenje treba da je revnosno, sigurno i što duže.
Svi ovi kvaliteti, urođene osobine, se sasvim sigurno (što je i dokazano) prenose na potomstvo te stoga svako treba da uvidi važnost ispitivanja urođenih osobina. Ove osobine su, kao što sam napomenuo, osnova za svaki dalji rad i obuku. Tek kada psedujete takvu jedinku, uvidećete da ni dalja obuka nije toliko komplikovana, kako se to nekada čini. Većini vlasnika su njihovi psi ne samo pomoćnici vać i ljubimci, a svi smo mi slabi prema našim ljubimcima. Zvučaće hladno, ali ukoliko nema rigorozne selekcije nema ni pravog napretka u lovnoj kinologiji. To znači da se emocije moraju ostaviti po strani. Svaki lovac i vlasnik psa ptičara bi ovo trebao da ima na umu, trebao bi da bude samokritičan, svestan, da uviđa mane i vrline svog ljubimca te da dobro razmisli pre nego što svog ljubimca napari sa neproverenim psom.
Dešava se s vremena na vreme, da se poneki takmičarski pas velike brzine i širine traženja, nađe među psima u praktičnom lovu. Obično u tim situacijama pas bude ismejan za njega se govori da „trči kao muva bez glave“ i da ide predaleko, no nije sve tako kao što izgleda. Ljudi su ponekad nedovoljno edukovani i gledaju kratko. Takav pas nije tu samo zbog lova, nego zbog nečeg što mu treba u dajoj obuci, na primer, navikavanje na gužvu, mnogo divljači, zbog kondicije, uvoda u takmičarsku sezonu. Možda on u tom trenutku nije pogodan za lov, ali posle završene obuke i takmičarske karijere to će svakako biti, ako i tamo pokaže pozitivne rezultate. Takav pas biće odličan priplodnjak jer samo psi velike brzine i psi koji imaju volju za rad, mogu dati dobre lovačke pse.
Back to top Go down
View user profile http://www.freewebs.com/lovackipsi
 
Izvod iz radnog ispita za Pticare
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Retriveri, Pticari a i svi ostali :: Pricaonica :: Izlozbe-
Jump to: