Retriveri, Pticari a i svi ostali

sve o nasim cetvoronoznim prijateljima
 
HomeHome  FAQFAQ  SearchSearch  RegisterRegister  Log inLog in  
Share | 
 

 Zarazne bolesti

View previous topic View next topic Go down 
Go to page : 1, 2  Next
AuthorMessage
strykerNKD
Admin


Number of posts: 138
Age: 30
Location: Veliko Orasje
Registration date: 2008-10-01

PostSubject: Besnilo   Sun Oct 05, 2008 9:39 pm

Besnilo[center]

Besnilo je zarazna bolest svih toploikrvih zivotinja pa i coveka. Izvor bolesti su uglavnom divlje zivotinje ukljucujuci i ptice od izvora od ocoveka prenosi se u najvecem broju slucajeva ujednom obolelog psa ili macke.
Od ujeda do pojave prvih simptoma prolazi minimalno 10 dana, kod zivotinja je u proseku od 14 do 50 dana a moze biti i vise meseci. Kada se jednom ispolje simptomi se pojavljuju postepeno. Pas prvo pokazuje znake neposlusnosti, straha, zavlaci se na tamna mesta. Javlja se svrab na mestu ujeda i pojacano lucenje pljuvacke. Ovaj stadijum traje 1 do 3 dana.
Kako se bolest razvija javlja se teznja za lutanjem, pas postaje ujedljiv cak i prema vlasniku, guta strane predmete promukao je i obilno luci pljuvacku. Nakon ovoga obicno dolazi do paralize koja traje oko 3 dana. Pas pretezno lezi i ubrzo ugine. Postoji i tiha forma besnila koja se manifestuje samo paralizom ali to je cesci oblik kod macaka.
Kada su u pitanju zivotinje terapija ne postoji u cilju subijanja bolesti jedina mera je zakonski obavezna vakcina pasa i macaka. Nakon davanja vakcine imunitet nastaje za 2 do 3 nedelje.
Srbija je zemlja koja je cesto ugrozena besnilom i to je jos jedan razlog obavezne vakcinacije. Ove godine 8 septembra kod nas je prvi put obelezen dan borbe protiv besnila tada je konstatovano da su u Srbiji prosle godine registrovana 192 slucaja besnila od cega 8 kod pasa.
Koliko se covek boji ove bolesti za koju ne postoji lek pokazuje i podatak da je kao rezultat ljudske panike na otkrice jednog vuka zarazenog besnila 1952 godine u severnom delu podrucja Alberta u Americi ubijeno je trovanjem 4 200 vukova a zajedno sa njima stradalo je i 50 000 crvenih lisica, 35 000 kojota, 7 500 risova, 1850 dabrova, 500 tvorova i 164 pume.

_________________
Back to top Go down
View user profile http://www.freewebs.com/lovackipsi
strykerNKD
Admin


Number of posts: 138
Age: 30
Location: Veliko Orasje
Registration date: 2008-10-01

PostSubject: Stafilokokne infekcije   Sun Oct 05, 2008 9:39 pm

Stafilokokne infekcije

Bakretija vrste STAPHILOCOCCUS ima oko 20 vrsta ali nisu sve patogene za pse. Kod pasa se obično izdvaja STAPHILOCOCCUS INTERMEDIUS kao najopasnija odnosno ona koja izaziva najviše problema u odnosu na ostale vrste. Stafilokoke se obično nalaze na koži nazalnoj regiji i na prelazu kože u sluzokožu. Infekcije koje izazivaju uglavnom su oboljenja kože. Terapija penicilinom i strptomicinom kao najrasprostranjenijim antibioticima uglavnom je neuspešna.
Sve češće se javljaju vlasnici pasa da se uradi pregled kuje da joj nebi uginuli štenci nakon koćenja. Na žalost nisu malobrojni oni vlasnici kojima se upravo takvo iskustvo desilo. Na prvi pogled sve se događa bez vidljivog razloga međutim ipak postoji objašnjenje. Stafilokokne bakterije kod odraslih kuja ne izazivaju nikakve promene niti oboljenja. Polni ciklus kao i parenje i oplođenje mogu se normalno odvijati. Tokom trajanja graviditeta štenad se skoro normalno razvija. Stafilokokne bakterije naseljavaju vaginalni trakt kuje ili se nalaze u mleku kada počne laktacija. To znači da se štenci zaraze prilikom rađanja odnosno pri prolasku kroz vaginalni trakt ili pri prvom sisanju. Nakon 2 do 3 dana dolazi do uginuća.
KAKO SPREČITI I NA VREME OTKRITI INFEKCIJU : Iskusni odgajivači počinju sa pregledom kuja pre ulaska u teranje. Treba napraviti vaginalni bris, što podrazumeva potpuno bezbolno uzimanje uzorka i izvršiti bakteriološki pregled brisa. Ako se utvrdi prisustvo stafilokoknih bakterija napravi se antibiogram odnosno odredi se antibiotik koji najbolje deluje. Terapija traje od 5 do 7 dana u zavisnosti od preporuke veterinara. Nažalost kuja može da se zarazi i tokom parenja ili tokom graviditeta, tako da je neophodan još jedan pregled i to najkasnije dve nedelje pred očekivano štenjenje. Ako se tada dobije pozitivan rezultat opet se preeduzima terapija ali nikako ranije od 5 dana pre štenjenja da ne bi uticala na razvoj štenadi. Ako je trapija pravovremena to bi trebala biti garancija zdravog legla.
Stafilokokne bakterije mogu se nalaziti i u mleku i mleko se takođe može pregledati na prisustvo bakterija. Ali ukoliko ih tamo ima ne postoji dovoljno vremena da bi se izvršila terapija. Toksini ovih bakterija su otporni na temperaturu i digestivne enzime u slučaju pozitivnog nalaza u mleku jedino što može da se uradi je da se štenci prehranjuju veštački da bi se sprečilo konstantno unošenje bakterija putem mleka. U praksi se nije dešavalo da vidovi zaraze budu prisutini zajedno ali je za gubitak legla dovoljna samo jedna.
Neki vlasnici mužjaka u poslednje vreme zahtevaju pre parenja od vlasnika da imaju vaginalni nalaz brisa kuje koji je negativan na stafilokokne bakterije. To je potpuno ispravno i apsolutno preporučljiv stav ali samo ukoliko je mužjak pregledan.
Svaka kuja koja se koristi za priplod bi trebala da bude pregledana izvesno vreme pre ulaska u teranje a pregled pre štenjenja je obavezan. Ovakvim postupkom bi se u velikoj meri suzio krug cirkulisanja bakterija među psima i samim tim bi se smanjio broj problematičnih legala.
Postoje mnogi drugi razlozi zbog kojih može doći do uginuća štenadi ali se bar infekcija stafilokokama može na vreme ustanoviti i lečiti. Šema pregleda mužjaka i ženki možda izgleda komplikovana i preterana ali je ipak mali napor i investicija u odnosu na posledice koje se mogu sprečiti (uginuće celog legla).

_________________
Back to top Go down
View user profile http://www.freewebs.com/lovackipsi
strykerNKD
Admin


Number of posts: 138
Age: 30
Location: Veliko Orasje
Registration date: 2008-10-01

PostSubject: Ehinokokoza   Sun Oct 05, 2008 9:42 pm

Ehinokokoza

Ehinokokoza ili hidratidoza je hronično oboljenje životinja koje prouzrokuje EHINOCOCCUS PPLYMORPHUS larveni oblik pseće pantljičare EHINOCOCCUS GRANULOSUS. Ona je raširena po celom svetu a Srbija spada u najugroženije zemlje. Inficirane životinje ne ispoljavaju izražajne znake bolesti i veoma retko uginu ali trajno izlečenje još uvek nije moguće.
Ehinokokove ciste se najčešće nalaze u jetri i plućima. Okruglog su oblika i različite veličine zavisno od njihove starosti i lokalizacije. Fertilne ciste su napete i ispunjene bistrom tečnošću sa hiljadama skoleksa. Sterilne ciste u mekane ispunjene gustim žutim sadržajem, ponekad usirenim ili zakrčenim. Zvisno od toga kada su postale sterilne veličina im je različita.
Životinje se iniciraju obično putem hrane ili vode kada unesu jaja pantljičare one potom probijaju zid creva i putem krvotoka ulaze u organe. U organima se stvaraju ciste koje posle 3 meseca narastu do 2 milimetra a posle 5 meseci i do 1 santimetar. Tek posle nekoliko godina dostižu veličinu kokošijeg jajeta a posle 6 meseci se obrazuju prvi skoleksi.
Naročito su za širenje opasni psi lutalice koji izmetom zagađuju okolinu. Inficiraju se kada se hrane iznutricama koje sadrže ciste. Patogeno delovanje cisti zavisi od organa u kome su lokalizovane, njihovog broja i veličine. U jetri i plućima mogu se naći pojedinačne ciste ali veoma često i desetine cisti rasutih po celom organu. Mehaničkim pritiskom na parenhim organa dolazi dolazi do atrofije funkcionalnog tkiva i postepenog razrastanja vezivnijm tkivom. Usled toga funkcija organa je poremećena kao i organi koji zavise od njega. Ehinokokozni organ je uvećan i kvrgav usled štrčanja cista po površini.
Prilikom prskanja mehura usled bilo kakvog razloga i izlivanja hidatidne tečnosti obično nastupa brza smrt životinje usled anafilaktičkog šoka. Ako životinja preživi šok od rasturenog mehura razviju se hiljade novih što redovno dovodi do uginuća.
Inficirane životinje ispoljavaju znake slabosti smanjenu proizvodnju i mršavljenje uprkos zadržanom apetitu. Pri izraženoj bolesti pluća zapaža se kašalj a pri bolesti jetre poremećaj organa za varenje i nadun. Palpacijom organa se zapaža otečenost i bolnost.
Klinički simptomi su nedovoljni za postavljanje dijagnoze a alergijske probe i imunološke reakcije se retko primenjuju kod životinja iako imaju veliku dijagnostičku vrednost. Postmortalna dijagnoza zasniva se na nalazu mehurova u organima uginulih životinja.
U borbi protiv ove bolesti najbolje je preduzeti sledeće mere koje imaju za cilj smanjenje infekcije pasa :
1. Ograničavanje broja pasa lutalica i njihova pravilna ishrana.
2. Izbegavanje čuvanja stoke pomoću pasa i izbegavanje bilo kakvog kontakta među njima.
3. U svim područjima zemlje gde ima bolesti sprovoditi obaveznu dehelmitizaciju pasa 1 do 2 puta godišnje.
4. Obavezan veterinarsko-sanitarni pregled zaklanih životinja i neškodljivo uklanjanje zaraženih otpadaka.
5. Pravilno uklanjanje leševa uginulih životinja.
6. Veterinarsko prosvećenje stanovništva posebno ljudi koji su usko povezanih sa stokom i psima.

Pantljičavost pasa

Ili tenijaza je vrlo česta bolest koja se klinički manifestuje samo kod mladih životinja. Najveći broj vrsta parazitira u tankom crevu psa. Mogu biti duge od 6 milimetara do 5 metara.
Psi se najčešće inficiraju tako što pojedu larveni oblik pantljičare. Onda se u njihovim tankim crevima zavisno od vrste ali najviše za 2 meseca obrazuju odrasle pantljičare. Najčešće se inficiraju psi na selima i to sledeće gupe :
1. Ovčarski psi.
2. Lovački psi.
3. Psi lutalice i oni psi koji imaju prilike da se hrane sirovim organima zaklanih ili uginulih životinja koji sadrže fertilne ciste pantljičara.
Pojedini psi posebno lutalice mogu biti inficirani sa više vrsta dook psi koji se hrane kuvanim iznutricama nemogu biti inficirani. Buve se takođe mogu inficirati kada u izmetu pojedu jaja pantljičara.
Pri jačem stepenu infekcije mladih pasa dolazi do zapaljenja sluzokože tankih creva, praćeno odgovarajućim funkcionalnim poremećajima. Životinje imaju smanjen apetit, slabe su i anemične, imaju proliv ili zatvor. Često se zapaža i svrab u predelu anusa. Pas vuče zadnji deo po zemlji i češe se o razne predmete. Nije retko u izmetu naći člančiće pantljičara ili ih videti kako vire iz anusa. Kao posledica toksičnog delovanja parazita mogu se pojaviti i nervni simptomi :
• Apatija.
• Grčevi.
• Pareza ekstremiteta.
• Epileptiformni napadi.
Bolest protiče u hroničnom obliku a uginuća su retka.
Dijagnoza se postavlja na osnovu nalaza člančića u izmetu životinje koje ispoljavaju digestivne smetnje i slabo napreduju.
Za lečenje se mogu koristiti nekoliko efikasnih antihelmitika a to su DRONCIT, SCOLABAN i BITIONOL. Osnovno je sprečiti infekciju psa larvenim oblikom kao i infekciju prelaznih domaćina jajima pantljičare. To najviše zavisi od kulturnog nivoa i materijalnog položaja ljudi.
OBLICI PANTLjIČARA :
• EHINOCOCCUS GRANULOSUS je najmanja duga je od 2 do 6 milimetra. Larveni oblik je EHINOCOCCUS PPLYMORPHUS obično parazitira u domaćim životinjama.
• TAENIA HYDATIGENA je duga od 1.5 do 5 metara. Larveni oblik je CYSTICERCUS TENUICOLIS parazitira kod papkara.
• TAENIA MULTICEPS duga je od 40 santimetara do 1 metar. Larveni oblik je COENURUS CEREBRALIS parazitira kod preživara.
• TAENIA PISIFORMIS duga je od 60 santimetara do 2 metra. Larveni oblik je CYSTICERCUS PISIFORMIS parazitira kod kunića i zečeva.
• DYPILIDUM CANINUM duga je od 15 do 50 santimetara. Larveni oblik tipa CYSTICERKOID razvija se u psećoj buvi.






_________________

_________________
Back to top Go down
View user profile http://www.freewebs.com/lovackipsi
strykerNKD
Admin


Number of posts: 138
Age: 30
Location: Veliko Orasje
Registration date: 2008-10-01

PostSubject: Suga kod zivotinja   Sun Oct 05, 2008 9:44 pm

Šuga domaćih životinja

Šuga ili SCABIES je veoma zarazno oboljenje domaćih životinja i divljih životinja koje se karakteriše hroničnim tokom, svrabom i promenama na koži.
Oboljenje se javlja kod svih vrsta životinja osim gmizavaca i vodozemaca.
Uzročnici oboljenja-šugarci-vrlo lako se prenose sa obolelih životinja na zdrave životinje direktnim dodirom ili raznim predmetima sa kojima je dolazila u dodir zaražena životinja. Brzom širenju bolesti naročito doprinose velike količine životinja na malom prostoru.
Štete od ove bolesti su veoma značajne. Usled stalnog nadražaja za češanje životinje su uznemirene što utiče na smanjenje njihove proizvodne i radne sposobnosti. Direktne štete zbog uginuća su veoma retke. Šugu prenose uzročnici različite vrste akarina iz sledećih familija : SARAOPTIDAE : SARCOPTES, PSOROPTES, CHORIOPTES, NOTOEDRES i OTOECTES kod sisara i CNEMIDOCIPTES kod ptica. Za kinologiju su najvažnija dva vida šuge : Notoedres i Otodektes šuga.
NOTOEDRES ŠUGA : Ova vrsta šuge se javlja kod pasa i mačaka i lako se prenosi na čoveka uzročnik je NOTOEDRES CATI VAR.CATI. On je malih dimenzija od 0.15 do 0.23 milimetra.
Kod mačke proces protiče u dve faze. Prvo se pojavljuje svrab i opadanje dlake na čelu, temenu, potiljku i drugim delovima glave. Koža zahvaćenih mesta pokrivena je krastama. Kasnije svrab je sasvim slab, a na koži se obrazuju debele naslage slepljene peruti, kao tvrd, ispucao pokrov.
Kod pasa se manifestuje ponekad kao kod mačaka a ponekad kao sarkoptes šuga.
OTODEKTES ŠUGA : Ovo je ušna šuga pasa i mačaka. Uzročnik je OTODECTES CYNOTIS VAR CATI. Sličan je CHORIOPTES šugarcu a veličina mu je od 0.35 do 0.53 milimetra. Ova vrsta šuge se manivestuje svrabom u ušima koji nastupa u talasima. Često se pojavljuju epileptiformni napadi praćeni skičanjem (lažno besnilo).
SARAKOPTES ŠUGA : Ova vrsta šuge se ređe javlja kod pasa i mačaka. Uzročnik je SARACOPTES SCABIEI sa odgovarajućim varijatetima. Svi varijateti imaju iste biološke i morfološke osobine telo im je ovalno dužine od 0.2 do 0.5 milimetra. Ženka je redovno veća od mužjaka. Pokrov tela je sa paralelnim prugama snabdeven je mnogobrojnim dlačicama i trnčićima. Palpi imaju tri člančića noge su kratke i debele i raspoređene su u dve grupe : prvi i drugi par se nalaze odmah iza glave a znatno kraći treći i četvrti par nalaze se u zadnjem delu tela. Na poslednjem člančiću imaju dršku sa sisaljkom kojom se prihvataju za kožu domaćina.
Obično su lokalizovani u delovima tela sa nežnijom kožom pokrivenom krakom dlakom ili čehinjem. Provode po ceo život u koži domaćina gde prave hodnike hrane se tkivom i sokovima žive od 40 do 50 dana i za to vreme polože 40 do 50 jaja. Metamorfozom preko larve protonimfe i telonimfe za 14 dana postaju zreli mužjaci a sa 22 dana i ženke koje počinju da polažu jaja. Kod ovog vida šuge moguća je i unakrsna infekcja.
Šugarci buše hodnike duboko u epidermisu što ima za posledicu zapaljenje i poremećaj funkcije kože, prilikom kretanja svojim toksinima draže nervne završetke dlake što izaziva veoma jak svrab. Svrab nagoni životinje na češanje što ima za posledicu stvaranje rana dlaka otpada a na koži se pojavljuju naslage propalog epidermisa i kraste. Bolesne životinje slabe i radna sposonost im se smanjuje uginuća su retka.
Klinička slika ova vrsta šuge ima hronični tok. Proces počinje od glave a posle zahvata vrat, plećke, leđa i bazu repa. Prelaženjem ruke preko kože osećaju se mali mehurići i čvorići. Svrab se pojačava preko noći pri radu i zagrevanju prostorije. Na zahvaćenim mestima opada dlaka i pojavljuju se mala ogoljena polja. Usled češanja mehurići prskaju i iz njih izlazi tkivna tečnost koja se suši i obrazuju se mrke naslage.
KNEMIDOKOPTES ŠUGA : Isključivo se javlja samo kod domaćih i divljih ptica. Javlja se u dva oblika : šuga nogu i šuga tela.
Uzročnik je CNEMIDOCOPTES MUTANS dužine od 0.2 do 0.44 milimetra. Proces je lokalizovan u predelu tarzalnog zgloba gde se formiraju obilne naslage propalog epidermisa a kasnije i kraste ispod ovih naslaga koža lako krvari. Hod životinje je otežan proces se razvija polako a svrab nije previše jak.
Šugu tela izaziva CNEMIDOCOPTES GALLINAE nešto je manjih dimenzija od prethodne vrste. Proces obuhvata celo telo a osim na repu i krilima dolazi do opadanja perija. Na ogoljenoj koži oko korena preostalog perja koje se lako čupa vide se naslage propalog epidermisa.
DIJAGNOZA ŠUGE : Za postavljanje dijagnoze šuge na terenu sasvim je dovoljna klinička slikaa etiološka dijagnoza se postavlja samo mikroskopskim nalazom odraslih šugaraca i njihovih razvojnih oblika u strugotini promenjenih delova na koži životinje.
LEČENjE ŠUGE : Lečenje bolesnih životinja je osnovna mera u suzbijanju zato se mora odabrati najefikasnije akaricidno sredstvo i to prvenstveno za spoljnu upotrebu. U zavisnoti od vrste šuge različiti su i procesi lečenja životinja. Mesta na koži treba ošišati a naslage i kraste na koži skinuti drvenim nožem ili čvrstom četkom mogu se premazati i sapunom i posle 24 časa skidaju se toplom vodom i četkom naročita pažnja se mora posvetiti unutrašnjosti ušiju odakle treba izvaditi gomile peruti i ušne masti. Bez obzira kako se obavlja tretiranje životinja naročita pažnja se mora posvetiti delovima tela gde šugarci mogu izbeći delovanja sredstava. To su : osnova i unutrašnjost ušiju, okolina očiju i drugi delovi glave, ingvinalna i skrotalna regija, baza repa i između zadnjih nogu. Tretiranje životinja naročito onih sa izraženim promenama treba vršiti 7 do 10 dana. 10 dana posle drugog tretiranja uzima se materijal za mikroskopsko testiranje. Ukoliko se ustanovi prisustvo prarazita proces lečenja se ponavlja. Prostorije i oprema koju su koriste zaražene životinje tretirati istim akaricidnim sredstvom. U borbi protiv šuge osnovna su dva momenta : 1. Sprečiti unošenje šuge među životinje i uopšte infekciju zdravih životinja.
2. U slučaju da je šuga uneta preduzeti efikasne mere suzbijanja radi sprečavanja njenog daljeg širenja.


_________________
Back to top Go down
View user profile http://www.freewebs.com/lovackipsi
gaga
Postovani clan


Number of posts: 96
Age: 42
Location: tu negde u ravnici
Registration date: 2008-09-22

PostSubject: Re: Zarazne bolesti   Sun Oct 05, 2008 9:50 pm

Kratko, jednostavno i dobro ilustrovano!
Back to top Go down
View user profile
Amika
Admin


Number of posts: 103
Registration date: 2008-09-22

PostSubject: Re: Zarazne bolesti   Wed Oct 22, 2008 5:55 pm

-STENECAK-
Stenecak je veoma zarazno oboljenje pasa koje izaziva virus iz grupe paramixovirusa. To je bolest stenaca I mladih pasa, mada mogu oboleti I nezasticeni psi svih starosti. Javlja se uglavnom kod stenaca po odbijanju od sise pa do 2 godine. Osim pasa , od bolesti oboljevaju I drugi mesojedi- vuk, lisica, sakal I krznasice- kuna, tvor, lisica. Virus se prenosi preko ocnog I nosnog iscedka, kasljanjem ,mokracom, izmetom, odnosno kontaktom bolesne I zdrave zivotinje(direktno), obucom I odecom coveka(indirektno).Stenecak se javlja najcesce zimi, mada u urbanism sredinama I u velik populacijama- I cele godine, u vidu zaraze. Simptomi:Vrme od kontakta sa virusom pa do pojave prvih znakova bolesti naziva se inkubacija(traje 37 dana). Bolest pocinje neveseloscu psa, odbijanjem hrane,povracanjem, povecanom temperaturom, od 41 stepen, koja za 2-3 dana pada na normalnu da bi, u nekoliko narednih dana opet bila 41 stepen. Stenecak se javlja u vise oblika, zavisno od toga koja tkiva I organe virus napada.

1.Kataralni oblik je osnovni , jer prati sve ostale oblike stenecaka. Manifestuje se bistrim, a zatim gnojnim iscetkom Iz ociju I nosa.
2. Plucni oblik se razvija iz kataralnog oblika , a manifestuje se otezanim disanjem , zapaljenjem pluca, iscetkom iz nosa, koji poprima tamnobraon boju (iscedak boje cokolade) I odbijanjem hrane.
3. Crevni oblik-javlja se zapaljenjem zeluca I creva, zadahom iz usta, povracanjem,proivom, odbijanjem hrane I vode, mrsavljenjem, gubitkom tecnosti iz organizama, krajnje iznemoglosti psa.
4.Kozni oblik- na pojedinim delovima tela :trbuhu , unutrasnjoj strani butina, I drugim delovima koze javljaju se crvenilo koje prelazi u sitne mehurice(papule) koje prskaju, suse se I pretvaraju u kraste koje opadaju.
5. Nervni oblik stenecaka je najtezi, I ujedno zavrsni oblik. Virus napada CNS sa simptomima promene ponasanja psa- pas postaje uplasen, agresivan, a zatim se javljaju grcevi misica glave, vrata, nogu, oduzetost zadnjih nogu, nevoljno mokrenje, pokreti bez cilja, slepilo, gubitak sluha I mirisa. Ovaj oblik obicno ima smrtni zavrsetak, a kod malobrojnih prezivelih pasa ostavlja trajne posledice u vidu slepila, gluvoce, zmirkanja, tikova, oduzetosti zadnjih ili prednjih nogu. Virus moze izazvati I promene na oku u vidu zapaljenja roznjace, zagnojavanja unutrasnjih delova oka I slepila.Izmenjeni oblik stenecaka koji se javlja uz nervni oblik je orozavanje na jastucicima, sapama I nosnoj pecurki uz bol I zapaljenje- bolest tvrdih sapa.
Smrtnost kod stenecaka je 80 %. Bolest traje oko 2-3 nedelje pa do godinu dana. Zastita psa se sastoji u vakcinaciji. Stenad se vakcinisu u starosti od 7-8 nedelja, a ponovna vakcinacija se izvodi u starosti od 4 nedelje nakon prve. Obavezno pre vakcine I revakcine stene treba ocistiti od parazita. Moze se vakcinisati kuja oko 40-42 dana graviteta( skotnosti) takozvanom mrtvom vakcinom , I onda ona preko mleka, dok stene sisa, prenosi zastitu(pasivni imunitet) stencima. Ako postoji bilo kakva sunja na pojavu stenecaka u leglu ili pojedinacno kod pasa , odma se obratiti vetrinaru.

-PARVOVIROZA-
To je zarazno oboljenje pasa koje izaziva virus iz grupe parvovirusa. To je bolest mladih stenaca na sisi, koja vodi poreklo od nezasticenih majki, mladih stenaca od 2-6 meseci starosti, ali I pasa svih starosti ukoliko nisu zasticena vakcinom. Bolest se u narodu naziva jos I “macija kuga”, sto je pogresno jer o dove bolesti neoboljevju macke. Virus se prenosi direktno- kontaktom bolesne I zdrave zivotinje , putem izmeta, povracanim sadrzajem ili indirektno preko cipela ili odece coveka. Parvoviroza se javlja sa proleca pa sve do jeseni, najcesce u vidu zaraze u odgajivacnicama, velikim gradovima,azilima. Inkubacija traje od 2-5 dana , a tok bolesti moze biti brz , koji se javlja kod stenaca na sisi. Stenci uginu zbog zapaljenja srcanog misica veoma brzo. Akutni tok bolesti se javlja kod starijih stenaca I karakterise se zapaljenjem creva. Prvi symptom je odbijanje hrane I vode, povracanje, u pocetku kasastog ili vodenastog sadrzaja koji kasnije poprimi crvenu boju zbog primesa krvi. , poprma crvenu boju I veoma je neugodnog truleznog smrada. Zbog povracana I proliva , stene gubi tecnost iz organizma , temperature moze da opadne na 35-36 stepeni, I to je los znak. Smrtnost od parvoviroze kod stenac na sisi je 80-100 %, a kod starijih stenaca I odraslih pasa , uz odgovarajucu terapiju, znatno se smanjuje. Bolest traje najduze 2 nedelje.

ZARAZNO ZAPA LJENJE JETRE-
To je bolest I ostalih mesojeda koju izaziva virus iz roda adenovirusa. To je bolest prvenstveno mladih stenaca, ali se moze javiti I kod stajih pasa. Virus se prenosi direktno , kontaktom bolesne I zdrave zivotinje, mokracom, izmetom ili indirektno preko predmeta, hrane, odece coveka. Bolest je vrlo zarazna jer je adenovirus veoma otporan , I zivotinje koje preleze bolest mogu da budu kliconose(cak 6 meseci)Simptomi- inkubacija traje od 4- 9 dana. Bolest moze biti u perakutnom toku kad stene ugine za 1-2 dana sa otocima po telu, a akutni tok se manifestuje odbijanjem hrane, povracanjem zutog sadrzaja koji je lepljiv I rastegljiv, bolom u trbuhu, povecanom temperaturom od 40-41 stepen, krvi u izmetu I mokraci, zamucenjem roznjace, bistrim iscetkom iz ociju I nosa. Hronicni (dugotrajni) tok bolesti se manifestuje , osim nabrojanim simptomima , I variranjem telesne temperature I poremacaju u CNS. Javljaju se grcevi , oduzetost zadnjih nogu , nekontrolisani pokreti. Atipicni oblik bolesti moze biti vrlo blag , bez specijalno izrazenih simtoma. Hepatitis se moze komplikovati I bakterijama , kad se javlja upala pluca, bubrega, I sl. Simptomi kod perakutnog toka I malih stenaca javlja se za nekoliko sati od 1-2 dana I vrlo je velika- 80-100% . Smrtnost kod akutnog toka, koji traje 4-8 dana , nesto je manja. Hronicni tok moze trajati I mesec-dva, uz adekvatnu terapiju prognoza je povoljna. Zastita psa se sastoji u vakcinaciji stenaca. Nadoknada tecnosti koju stene gubi iz organizma je ista kao I kod parvoviroze. Hrana koja se daje ne sme da bude masna I mora da bude laka. Kod sumnje na hepatitis, treba se obratiti vetrinaru.
Back to top Go down
View user profile
Haris
Moderator


Number of posts: 111
Registration date: 2008-09-23

PostSubject: Re: Zarazne bolesti   Wed Oct 22, 2008 7:34 pm

super
samo nisam primjetio da ste naveli odakle preuzimate tekst (naravno ak sami ne pisete) da ne bi bilo problema
Back to top Go down
View user profile
Amika
Admin


Number of posts: 103
Registration date: 2008-09-22

PostSubject: Re: Zarazne bolesti   Wed Oct 22, 2008 8:06 pm

Bez brige nisam uzela sa neta. Nema nikakvih problema.Teks je uzet iz knjige

"Bolesti pasa"
Back to top Go down
View user profile
Amika
Admin


Number of posts: 103
Registration date: 2008-09-22

PostSubject: Re: Zarazne bolesti   Tue Nov 04, 2008 9:29 pm

LEPTOSPIROZA

To je zarazno oboljenje pasa koje izazivaju bakterije iz roda leptospira I to uglavnom dva tipa-
Leptospira icterohaemorragiae I leptospira canicola.To je bolest pasa svih uzrasta, ali najosetljiviji su stenci I muzjaci(koji cesce oboljevaju zbog njuskanja I lizanja genitalija I mokrace), kao I lovni I radni psi. Izazivac je bakterija koja je slabo otporna na suncevu svetlost , suvu sredinu I kiselu sredinu ali joj pogoduje bazna sredina I puno vlage. Lovacki I radni psi , koji se kupaju po barama, vise su izlozeni infekciji. Bolest je zoonoza (bolest ljudi I zivotinja) I moze se preneti I na coveka. Od leptospinoze oboljevaju I mnoge druge zivotinje –pacovi, glodari, lisice itd. Bolest se prenosi rede direktnim kontaktom zdrave I bolesne zivotinje, a najcesce zagadjenom hranom , ujedom, predmetima, mokracom. Bakterije , preko ostecene sluzokoze dospevaju u krv I zive u krvi psa. Bolest se javlja najcesce na jesen , kad ima dosta vlage , u okolini bara I mocvara , u urbanism sredinama gde ima glodara, svugde gde ima puno pasa na jednom mestu, u sezoni lova I ribolova . Inkubacija traje od 7-15 dana . Bolest pocinje visokom temperaturom od 41 stepen I javlja se u vise oblika.
-Ictericni oblik- izaziva ga L.icterohaemorragiae-Manifestuje se jakom zuticom, groznicom, povracanjem, prolivom (koji moze biti sukrvican), anemijom, obojenom mokracom.
-Gastro-bubrezni oblik- Izaziva ga L.canicola I manifestuje se povracanjem, krvavim prolivom, pojacanom zedji , na sluzokozi usta se javlja zapaljenje koje doprinosi smradu iz usta I zapaljenjem bubrega. Pas nerado hoda, ukocenog koraka sa povijenim ledjima, mokraca je promenjene boje. Hronicni oblik protice u blazim simtomima smanjen apetit, povracanje, zedj, zadah iz usta. Smrtnost- kod ictericnog oblika- blazeg toka je 75-80 % ; kod bubreznog I brzeg tokasa krvarenjem , smrt nastupa za par dana. Kod utericnog oblika, smrtnost iznosi 90% ; hrocni oblik moze trajati mesec dana. Zastita psa se sastoji u vakcinaciji stenaca. Danas se proizvode visevalentne vakcine koje stite od stenecaka, hepatita, leptospiroze, parvovirusa istovremeno(DHP+LiLc).Kod sumnje na leptospiru (posebno zato sto je zoonoza)treba se obratiti vetrinaru.



Preuzeto iz knjige Bolesti Pasa


Last edited by Amika on Wed Nov 05, 2008 1:47 pm; edited 1 time in total
Back to top Go down
View user profile
Amika
Admin


Number of posts: 103
Registration date: 2008-09-22

PostSubject: Re: Zarazne bolesti   Tue Nov 04, 2008 10:24 pm

KORONA VIRUS

To je zarazna bolest koju prenosi virus iz roda Corona virus. To je bolest pasa svih starosti. Bolest se prenosi direktno – kontaktom bolesne I zdrave zivotinje. Nastanku bolesti pogoduje smanjena otpornost organizma zbog stresa, crevnih parazita I sl.Bolest se dobro siri u vecim populacijama pasa. Na srecu mnogo je bezopasnija od parvoviroze.
Inkubacija iznosi od 1-5 dana. Bolest pocinje povracanjem koje traje 2-3 dana, a zatim prestaje.Ubrzo nakon pocetka povracanja ,pojavljuje se proliv, tamnozut ili kasast.Proliv je dosta cest pa pas gubi dosta tecnosti, odbija hranu, tesko se krece. Bitno je napomenuti da pas nema povecanu temperature I retko ima krvavi proliv kao kod parvoviroze.Zbog slabije otpornosti organizma, korona virus moze da se kombinuje sa bakteriskim infekcijama ili parvovirusom, pa su tada simptomi I tok bolesti dosta slozeniji , a mog je I smrtni ishod.Smrtnost je veoma mala.Bolest traje od 5-10 dana , kad uz terapiju nastupa ozdravljenje. Zastita psa se sastoji u vakcinaciji stenaca protiv korona virusa. Kod sumnje na bolest treba se obratiti vetrinaru radi terapije , a zadatak odgajivaca je da spreci gubitak tecnosti iz organizma psa fizioloskim rastvorom 5 % glukoza , cajom od nane , kamilice, sluzi od pirinca ili mesnom supom.Dijeta za psa je obavezna 24-36 sati, a veterinar ce dati detaljna upuctva.


Last edited by Amika on Wed Nov 05, 2008 1:48 pm; edited 1 time in total
Back to top Go down
View user profile
Amika
Admin


Number of posts: 103
Registration date: 2008-09-22

PostSubject: Zarazni laryngitis   Wed Nov 05, 2008 1:46 pm

To je zarazno oboljenje pasa izazvano bakterijom Bordetella bronchiseptica (koja smanjuje otpornost gornjih disajnih puteva) u kombinaciji sa vecom grupom virusa parainflurence, adenovoirusa, herpes virusa I mikoplazmi.Bolest je uglavnom mladih pasa, ali se javlja I kod starijih pasa.Bolest se prenosi preko iskasljalog sadrzaja(kapljicna infekcija)narocito u vecim grupama pasa.

Inkubacija traje od 4-7 dana . Bolset pocinje kasljanjem koji je bolan, snazan, suv u pocetku, a kasnije vlazan sa povracanjem.Bolest se moze komplikovati I preci u upalu pluca.Ukoliko se bolest ne iskomplikuje, najdalje za nedelju-dve dana kasljanje prestaje.Zastita psa sastoji se u odrzavanje nege I higijene u odgajivacnici.Bolest je povoljne prognoze. Ukoliko se posumnja na ovu bolest, obavezno se obratiti vetrinaru.
Back to top Go down
View user profile
Amika
Admin


Number of posts: 103
Registration date: 2008-09-22

PostSubject: Re: Zarazne bolesti   Wed Nov 05, 2008 1:49 pm

ZARAZNI LARYNGITIS

To je zarazno oboljenje pasa izazvano bakterijom Bordetella bronchiseptica (koja smanjuje otpornost gornjih disajnih puteva) u kombinaciji sa vecom grupom virusa parainflurence, adenovoirusa, herpes virusa I mikoplazmi.Bolest je uglavnom mladih pasa, ali se javlja I kod starijih pasa.Bolest se prenosi preko iskasljalog sadrzaja(kapljicna infekcija)narocito u vecim grupama pasa.

Inkubacija traje od 4-7 dana . Bolset pocinje kasljanjem koji je bolan, snazan, suv u pocetku, a kasnije vlazan sa povracanjem.Bolest se moze komplikovati I preci u upalu pluca.Ukoliko se bolest ne iskomplikuje, najdalje za nedelju-dve dana kasljanje prestaje.Zastita psa sastoji se u odrzavanje nege I higijene u odgajivacnici.Bolest je povoljne prognoze. Ukoliko se posumnja na ovu bolest, obavezno se obratiti vetrinaru.[/quote]
Back to top Go down
View user profile
Amika
Admin


Number of posts: 103
Registration date: 2008-09-22

PostSubject: Re: Zarazne bolesti   Wed Nov 05, 2008 1:49 pm

ZARAZNI LARYNGITIS

To je zarazno oboljenje pasa izazvano bakterijom Bordetella bronchiseptica (koja smanjuje otpornost gornjih disajnih puteva) u kombinaciji sa vecom grupom virusa parainflurence, adenovoirusa, herpes virusa I mikoplazmi.Bolest je uglavnom mladih pasa, ali se javlja I kod starijih pasa.Bolest se prenosi preko iskasljalog sadrzaja(kapljicna infekcija)narocito u vecim grupama pasa.

Inkubacija traje od 4-7 dana . Bolset pocinje kasljanjem koji je bolan, snazan, suv u pocetku, a kasnije vlazan sa povracanjem.Bolest se moze komplikovati I preci u upalu pluca.Ukoliko se bolest ne iskomplikuje, najdalje za nedelju-dve dana kasljanje prestaje.Zastita psa sastoji se u odrzavanje nege I higijene u odgajivacnici.Bolest je povoljne prognoze. Ukoliko se posumnja na ovu bolest, obavezno se obratiti vetrinaru.
Back to top Go down
View user profile
Amika
Admin


Number of posts: 103
Registration date: 2008-09-22

PostSubject: Re: Zarazne bolesti   Wed Nov 05, 2008 6:11 pm

HERPES


--------------------------------------------------------------------------------

To je zarazna bolest koju izaziva virus iz grupe Herpes virusa. To je bolest stenaca ali i odraslih pasa. Stenci od 7 dana do 5 nedelja su najosetljiviji i kod njih je inferkcija smrtna. Virus se prenosi direktno kontaktom bolesne i zdrave zivotinje, preko sekreta iz nosa i usta, izmetom, kasljem, preko plancete, vagine(sa majke na stence) i indirektno preko stvari, coveka i sl. Simptomi se razlikuju kod stenaca i odraslih pasa.

Inkubacija traje oko 7 dana i kod stenaca se veoma brzo, nakon stenjenja, javlja bol u trbuhu, cviljenje, uznemirenost, prekid sisanja, zaveslaji nogu, zabacivanje glave i uvrtanje vrata, bledilo sluznice, krvarenje po kozi i smrtni zavrsetak. Kod odraslih pasa se javljaju : kasalj, kijanje, dok je temperatura normalna. Moze da zahvati sve pse u jednom kraju, odgajivacnici, pansionu, azilu i zato se zove"kasalj copora" . Majka moze putem plancete bolest preneti na leglo. Smrtnost je kod malih stenaca (na sisi ) vrlo velika.Kod osraslih pasa bolest je beningna. Zastita psa se sastoji u svim merama higijene pribora i objekata za pse. Jedina prava zastita je vakcina, ali se ona ne praktikuje.

Preuzeto iz knjige Bolesti pasa.
Back to top Go down
View user profile
Amika
Admin


Number of posts: 103
Registration date: 2008-09-22

PostSubject: Re: Zarazne bolesti   Wed Nov 05, 2008 6:12 pm

HERPES

To je zarazna bolest koju izaziva virus iz grupe Herpes virusa. To je bolest stenaca ali i odraslih pasa. Stenci od 7 dana do 5 nedelja su najosetljiviji i kod njih je inferkcija smrtna. Virus se prenosi direktno kontaktom bolesne i zdrave zivotinje, preko sekreta iz nosa i usta, izmetom, kasljem, preko plancete, vagine(sa majke na stence) i indirektno preko stvari, coveka i sl. Simptomi se razlikuju kod stenaca i odraslih pasa.

Inkubacija traje oko 7 dana i kod stenaca se veoma brzo, nakon stenjenja, javlja bol u trbuhu, cviljenje, uznemirenost, prekid sisanja, zaveslaji nogu, zabacivanje glave i uvrtanje vrata, bledilo sluznice, krvarenje po kozi i smrtni zavrsetak. Kod odraslih pasa se javljaju : kasalj, kijanje, dok je temperatura normalna. Moze da zahvati sve pse u jednom kraju, odgajivacnici, pansionu, azilu i zato se zove"kasalj copora" . Majka moze putem plancete bolest preneti na leglo. Smrtnost je kod malih stenaca (na sisi ) vrlo velika.Kod osraslih pasa bolest je beningna. Zastita psa se sastoji u svim merama higijene pribora i objekata za pse. Jedina prava zastita je vakcina, ali se ona ne praktikuje.

Preuzeto iz knjige Bolesti pasa.[/quote]
Back to top Go down
View user profile
 

Zarazne bolesti

View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 2Go to page : 1, 2  Next

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Retriveri, Pticari a i svi ostali ::  :: -