Retriveri, Pticari a i svi ostali

sve o nasim cetvoronoznim prijateljima
 
HomeHome  FAQFAQ  SearchSearch  RegisterRegister  Log inLog in  
Share | 
 

 Prva pomoc u urgentnim situacijama

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
strykerNKD
Admin


Number of posts: 138
Age: 30
Location: Veliko Orasje
Registration date: 2008-10-01

PostSubject: Prva pomoc u urgentnim situacijama   Thu Oct 02, 2008 3:04 pm

PRVA POMOĆ U URGENTNIM SITUACIJAMA - Savet za vlasnike

Urgentna stanja zahtevaju da se životinji što pre ukaže pomoć.Pomoć mora biti stručna i efikasna,zato je najbolje odmah životinju odvesti veterinaru.Ipak,nekada niste u mogućnosti da tako brzo odreagujete,zato je dobro poznavati pojedine mere i postupke koje sami možete sprovesti i na taj način pomognete životinji dok ne stigne do veterinara.U svakom slučaju ,ako ste u mogućnosti,nazovite vašeg veterinara i sledite njegova uputstva,kako bi se otklonile moguće posledice koje nastaju zbog odlaganja intervencije.

UJEDNE RANE
Životinja koja je napadnuta i zadobila ujedene rane,najčešće je pod stresom,pa može da ispolji agresivnost pri manipulaciji zbog straha ili bolnosti povredjene regije.Zato životinji pridjite oprezno.Ranu očistite od prljavštine i pokidanog tkiva,isperite velikom količinom fiziloškog rastvora.Zaštititi je sterilnom gazom i previti da bi se sprečila naknadna infekcija.
Ujedne rane su kontaminirane raznim bakterijama,poreklom iz pljuvačke i sa zuba,praćene su bakterijskim infekcijama,zato je neophodna antibiotska terapija.
Preporučuje se aplikacija antitetanusnog seruma,naročito ako je došlo do zatvaranja rane.
-Kao i sve druge rane i ujedne mogu biti praćene krvarenjima.U tom slučaju potrebno je izvršiti pritisak iznad rane.Najbolje je da taj pritisak bude prstima. Izbegavati duže držanje jakih poveski jer mogu da dovedu do poremećaja u cirkulaciji datog područja.Kompresiju vršiti desetak minuta bez prekidanja,da bi se nesmetano stvorio postojan koagulum.

RESPIRATORNE SMETNJE
Mogu se karakterisati otežanim disanjem-gušenjem ili potpunim prestankom disanja.
Gušenje,pored otežanog disanja karakterišu plav jezik i usne,životinja pokušava šapama da skine nešto sa njuške.Proverite usnu duplju da li ima neko vidljivo strano telo.Očistite nosne otvore štapićem za uši,ali ga nemojte duboko gurati.Strano telo koje uzrokuje gušenje može biti locirano u respiratornim ili početnim partijama digestivnog trakta.
Ukoliko vam se čini da je strano telo prisutno,a ne možete ga izvući,stavite ruke sa obe strane grudnog koša zivotinje i snažno i brzo pritisnite.Ponovite ovaj postupak dok životinja ne izbaci strano telo ili je odmah odvedite veterinaru.
-Ako životinja uopste ne diše,postavite je da leži na čvrstu podlogu na njenu desnu stranu.Proveriti da li srce radi.Ako srce radi,potrebno je dati joj samo veštačko disanje.Zatvorite joj usta,udahnite joj vazduh u nosne otvore i kada se grudi prošire otvorite joj usta.Ovo ponoviti 12-15 puta u minuti.
-Ako nema ni pulsa,istovremeno se mora početi i sa masažom srca.Srce je smešteno u grudnoj duplji,sa leve strane,iza lakatnog zgloba prednje leve noge.Ruku postaviti iznad srca i lagano pritiskati,kod mačaka i malih rasa pasa masaža se vrši kompresijom grudi sa dva ili četiri prsta.Ponavljati masažu 80-120 puta/min kod velikih i 100-150 puta/min kod malih životinja.

DIGESTIVNE SMETNJE
Proliv i povraćanje su simptomi koji su česti kod velikog broja virusnih,bakterijskih bolesti,trovanja a mogu da se jave i kod akutnih i hroničnih poremećaja u varenju.
-Duže trajanje ovih simptoma može da dovede do dehidracije organizma,pa čak i da ugrozi život životinje.
-Kod povraćanja treba uskratiti hranu 12-24h,a po prestanku povraćanja polako davati manje količine.Najbolje je tada sprovesti dijetalnu ishranu,koja preterano ne opterećuje stomak-kuvan pirinac i pirinčana voda,kuvana piletina…
-Vodu davati oprezno u manjim kolicinama.Ako životinja povraća i nakon uzimanja vode prestati sa davanjem.
-Kućna terapija je bez uspeha,jer preparati koji se daju na usta najčešće provociraju povraćanje zbog iziritirane sluzokože želudca.
-Savetuje se poseta veterinaru koji će utvrditi uzrok, primeniti injekcionu terapiju,odrediti dalji režim ishrane,dok se povraćanje ne smiri,a kasnije lečenje može da se nastavi u kućnim uslovima.
-Kod pojave proliva životinji treba uskratiti hranu 12-24h.Vodu treba davati jer životinja gubi velike količine tecnosti.Uzrok pojave proliva odredjuje dalju terapiju.
-Digestivni problemi se mogu javiti kod trovanja,a tada su prisutne konvulzije,salivacija,depresija,slabost,povišena temperatura…Najbolje bi bilo ispratiti šta je životinja pojela,obavestiti veterinara o svakom primećenom simptomu.Otrovi se razlikuju po svom dejstvu i svaki ima specifičan antidot koji umanjuje njegovo dejstvo.Neki otrovi veoma brzo deluju,tako da životinja može da ugine za 30-45min od pojave simptoma.Najbolje je ne pokušavati kućno lečenje već je odmah odvesti veterinaru.

OPEKOTINE
Mogu nastati dejstvom visokih temperatura,hemijskih materija,električne struje.
Simptomi su vidljivi na kozi i dlaci.Primećuje se crvenilo kože i otok zahvaćenog područja,dlaka je opala,a dlaka oko promenjenog mesta je lošijeg kvaliteta.Promene koje nastaju su različite a u vezi su sa dužinom delovanja uzroka.
-Potrebno je što pre početi sa ispiranjem opekotine,velikom količinom hladne vode.Mogu se staviti hladne obloge,ali led ne stavljati direktno na kožu,već ga umotati u neku meku tkaninu.Obloge držati 15-20min.
-Ako se na životinji nalazi velika količina suve,hemijske materije,treba je prvo dobro isčetkati.Voda ponekad može da aktivira neke hemijske materije i tako napravi još veću štetu.
-Životinju nakon ukazane prve pomoći treba odvesti veterinaru,jer u zavisnosti od veličine područja zahvaćenog promenama,zavisi terapija,a moguće su i naknadne komplikacije i infekcije.
-Visoka spoljašnja temperatura,pored opekotina,može dovesti do toplotnog udara kada sunčevi zraci deluju direktno na glavu životinje u dužem vremenskom periodu.
Tada se javljaju:ubrzano ili otežano disanje,povraćanje,visoka telesna temperatura,malaksalost…Treba početi sa hladjenjem životinje,tuširanjem hladnom vodom u kadi ili brisanjem peškirima nakvašenim hladnom vodom.Hladjenje treba prekinuti kada rektalna temperatura dostigne 37 stepen.

ŠOK
Može nastati kao rezultat ozbiljnih povreda i straha.To je stanje životinje koje karakteriše ubrzano disanje,proširene zenice,snižena telesna temperatura,hladni ekstremiteti,tahikardija.
Ovakve životinje moraju primiti ‘agresivnu’ terapiju i moraju se pratiti sledeci parametri;boja mukoze,srčana frekfencija,puls,disanje,svest životinje,mokrenje i rektalna temperatura u toku 24 sata,do stabilizacije funkcionisanja organizma.
Potrebno je obezbediti im mirnu,tihu i zamracenu prostoriju.Zbog niske telesne temperature,treba ih utopliti.Uskratiti im hranu i vodu.

PRELOM
Prelom može biti otvoren i zatvoren.Kod otvorenog prelom kost je vidljiva i lako ćete ustanoviti razlog zbog kog se životinja ne oslanja na nogu ili cvili.Tada su često prisutna jača krvarenja.Mesto zatvorenog preloma je pokriveno kožom, otečeno, temperirano i bolno.Sa životinjom za koju sumnjate da ima prelom treba postupati pažljivo,što manje pomerati sumnjivu nogu iz polozaja u kom se nalazi.Izbegavajte davanje analgetika bez prethodne konsultacije veterinara.Obavezna je poseta veterinaru,a tačna dijagnoza se postavlja na osnovu rentgenskog snimka.

EPILEPTIČNI NAPAD
Treba znati da se epi- napadi javljaju često kod pasa i retko kod mačaka.
Kod velikog broja rasa pasa postoji predispozicija za pojavu ovih napada.U te rase spadaju:bigl,ovcarske rase(Nemcki ovcar,Belgijski ovcar),boxer,koker spanijel,zlatni i labrador retriver,pudle(svih veličina),irski seter .
Ustanovljeno je da se češće javljaju kod mužjaka nego kod ženki. Starost životinje kada se uoči prvi napad kreće se od 6 meseci do 5 godina.
Napad karakteriše:salivacija-pojačano baljenje,izrazito mišićno grčevito trzanje,gubitak svesti,nekontrolisano mokrenje i defekacija.Potrebno je da osigurate da se životinja u toku napada ne povredi.Meriti vreme dužine trajanja napada,da li je bio jedan ili više uzastopnih.Kada napad prodje,životinju držite u mirnoj prostoriji.
Obavezno se obratite veterinaru,koji će odrediti terapiju i dati vam uputstva kako da se ponašate tokom sledećeg napada.

_________________
Back to top Go down
View user profile http://www.freewebs.com/lovackipsi
strykerNKD
Admin


Number of posts: 138
Age: 30
Location: Veliko Orasje
Registration date: 2008-10-01

PostSubject: Re: Prva pomoc u urgentnim situacijama   Thu Oct 02, 2008 3:05 pm

Sta je to “hitan slucaj”

Naravno da svako misli da zna sta je to hitan slucaj. Ali kada se o tome direktno govori sigurnost se zamenjuje sleganjem ramenima.

Fenomen -hitan slucaj-

Ustvari, veoma je jednostavno : Hitan slucaj je kada je pas u nevolji samo kada je zaista u nevolji. To svaki pas sam procenjuje. Ali treba dodati da laicima, a to su vlasnici pasa, nije uvek jednostavno da procene da li je potrebna hitna intervencija veterinara ili ne. Iako su danasnje generacije mnogo vise informisane od njihovih roditelja mora se priznati da na ovom polju bas nisu mnogo napredovali. Stavise, licni prohtevi su porasli i prema veterinaru, i to zbog toga sto ne zele sami da snose odgovornost. Danas su spremni i vise da plate svoje ljubimce, a hitni slucajevi nisu jeftini, ipak poznato je da vecina danasnjih hitnih slucajeva to nije. Ali, ako veterinar kaze vlasniku da taj slucaj moze da saceka i sutrasnji radni dan ovome to nece biti pravo. A i neki veterinari doprinose tome, jer zele da privuku pacijente.

Prepoznavanje jednog hitnog slucaja

Potrebno je pre svega, dobro poznavanje psa da bi se moglo odrediti sta je opasno za zivot psa, a sta nije. Vazno je da vlasnik ne izgubi nerve, sto ce situaciju samo pogorsati i nepotrebno uzbuditi pacijenta a i izgubicete vreme. Neki vlasnik moze zbog pogresne procene vremena suvise dugo da ceka kad nisli da je njegov pas lakse oboleo, a kad simptomi postanu suvise ocigledni, on se uplasi i evo hitnog slucaja. A i to se moze izbeci –uvek postoji telefon. Mozda dobar savet u pravo vreme ucini cudo i psu smanji bolove, a vasniku racun.
Dakle, sta je hitan slucaj? Na to pitanje tesko je odgovoriti jasno i iskljucivo, jer sto je za jednog vlasnika sitnica, to je za drugog katastrofa. Svaki covek drugacije reaguje.

Nekoliko najcescih hitnih slucajeva :

NESRECE : Svaka saobracajna nesreca cak i ako nema vidljivih povreda. Unutrasnja krvarenja mogu da budu opasna po zivot.
SPOLjASNjE POVREDE : -Vece rane sa jakim krvarenjem
-rane od vatrenog oruzja
-povrede oka
-opekotine
-duboka (ubodna) rana bez krvarenja
-ubod pcele ili ose u usta (njusku
DRUGI SIMPTOMI : -Grcevi misica
-snazno povracanje koje se ponavlja
-krvavi proliv
-grcevi u stomaku kolike)
-problemi sa disanjem
-nesvestica
-drhtavica
-napad gusenja
-visoka temperature
-krvava mokraca
-vrtoglavica
-opsta slabost (nemogucnost stajanja na nogama)
-neubicajeni nemir
-preterano davljenje
-koprivnjaca
-iznenadno kocenje
-snazni bolovi bez vidljivog razloga.

Saobracajna nesreca-prva pomoc

Posle saobracajne nezgode, pas je po pravilu u soku, i za to vreme moze cak i da ujede osobu koja mu pomaze. U tom slucaju trba mu zavezati njusku cvrsto ali tako da moze da dise. Veoma je vazno posle takve nesrece umirujucim glasom komunicirati sa psom da bi ga smirili. Smireno ponasanje vlasnika prenosi se na psa. Stanje soka moze da izazove pomucenje svesti ubrzan puls i smanjen krvni pritisak sa otezanim disanjem, pa sve do prestanka disanja.
Tada psa treba oprezno poloziti na stranu i papirnom maramiom mu izvuci jezik na stranu. Ako prestane da dise, treba mu dati vestacko disanje. S obe ruke snazno se pritisne grudni kos a zatim pusti. Pri tom paziti na jezik. Prestati cim opet pocne da dise. Mogu da se smenjuju i dve osobe, posto je ovo veoma naporno.
Ako pas malo krvari po nogama, treba ih privezati uz teloa venozno krvarenje (tamna krv) povezuje se odvojeno od tela. Ako je krvarenje jako i ne moze se vezati, mesto iznad rane treba snazno pritisnuti. Sve je to prva pomoc nakon koje treba potraziti strucnu pomoc veterinara.
Najvaznije je smiriti psa in e uznemiravati gad ok ne dodje veterinar.

Prva pomoc pri povredama u tuci

Uprkos dobrim odnosima sa srodnicima, ponekad dolazi do tuce sa drugim psima na primer kada se dva muzjaka bore za naklonost jedne dame. Rezultat borbe za rang izmedju dva psa koji zive zajedno najcesce ne prodje bez manje ili vise ozleda.
Kod malih ili povrsinskih rana nije potreban nikakav zahvat. Samo treba osisati dlaku oko povredjenog mesta da se ne bi lepila id a se spreci gnojenje.
Dublje povrede svakako treba da pogleda i obradi veterinar.



Davanje lekova psu

Svaki vlasnik je sigurno bar jednom imao bolesnog psa i morao je da mu da lek. Ali to nije jednostavno. Prvi put jos mozemo naseg malog prijatelja i da prevarimo, ali sledeci put je to teze.
Tableta ili kapsula moze da se sakrije u pastetu ili lopticu mlevenog mesa. Ali to funkcionise samo onda kada pas zbog bolesti nije izgubio apetit. Ako jeste, onda je najbolje dam u se dobro otvore usta i tableta se gurne preko jezika duboko u grlo, koliko je to moguce, prst se brzo izvuce i pridrzi blago zatvorena njuska. Moze se malo protrljati grlo. Tako se provocira refleks za gutanje. Cesto se desava da pas tabletu uopste ne proguta i odmah je izbaci. Tada ponovite postupak.
Tecni lekovi se lakse daju, tako sto se usna podigne uvis, time ce se stvoriti dzep u koji se uspe lek. Ako pas nikako ne zeli da ga proguta, bice na to prisiljen ako mu nakratko zatvorite nosne otvore.

_________________
Back to top Go down
View user profile http://www.freewebs.com/lovackipsi
 

Prva pomoc u urgentnim situacijama

View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Retriveri, Pticari a i svi ostali ::  :: -