Retriveri, Pticari a i svi ostali

sve o nasim cetvoronoznim prijateljima
 
HomeHome  FAQFAQ  SearchSearch  RegisterRegister  Log inLog in  

Share | 
 

 Temperament psa

Go down 
AuthorMessage
strykerNKD
Admin
avatar

Number of posts : 138
Age : 33
Location : Veliko Orasje
Registration date : 2008-10-01

PostSubject: Temperament psa   Thu Oct 02, 2008 2:26 pm

ELEMENTI TEMPERAMENTA

Sta je temperament?

"Moj pas ima divan temperament... osim sto ne podnosi nepoznate ljude!" "Nasla sam savrsenog parnjaka! Ima najbolji moguci temperament: nema ni traga obrambenom nagonu kod njega!" "O, nikad ne bih parila psa koji ima plenski nagon, takvi su opasni!"

Sve su to stvarne izjave stvarnih ljudi, redom ljubitelja i uzgajivaca nemackih ovcara. Stalno govorimo o vaznosti temperamenta. O cemu mi to svi govorimo? Govorimo li uopste o istoj stvari?

Kad govorimo o temperamentu, govorimo o zbiru nagona, pragova, osobina i instinkta koji su nasledjeni i urodjeni. To je istina. Temperament je funkcija genetike. On se nasledjuje a ne razvija. Srz pseceg temperamenta se nikad ne mijenja. Neki se oblici ponasanja mogu modifikovati obukom, ali se sam temperament nikad ne mijenja. Na primjer, zivahan pas "na federima" nikad nece nauciti biti usporen, miran pas. Medjutim, pas se moze nauciti da do neke mere kontrolse svoju energiju.

Vlasnici pasa vecinom odbijaju u to poverovati. Bezbroj puta cujemo "sve je u odgoju." Ne, nije. Sve je u tome kako se poslozila pseca DNK. Pas groznog temperamenta uviek ostaje pas groznog temperamenta, bez obzira kako divna bila njegova okolina. Pas cvrstog, stabilnog temperamenta uvijek ostaje cvrst i stabilan pas, cak i u losoj okolini.

Dobro postupanje u najranijoj dobi, obuka i socijalizacija pomazu uspostavljanju pozeljnih osobina kod psa, ali te osobine moraju biti prisutne. Nagon za lopticom je dobar primer, jer je to osnova mnogih vrsta rada sa psom. Neke pse trcanje za lopticom ne zanima. Ako pas uziva u igrama s loptom, dobar instruktor moze na tome raditi i razviti to do najvise moguce granice, ali nagon sam po sebi je urodjen. Nagon se ne moze instalirati.

Pravi uzgajivaci NO uvijek se trude proizvesti cvrste radne pse. Razumevanje temperamenta je bitno za uzgojni program koji ce imati smisla i sacuvati radne sposobnosti pasa.

Testiranje temperamenta

Pri ustrajnom trazenju mladih radnih nada dolazimo do pitanja uporabe raznih testova temperamenta. Uopsteno, standardizovani testovi imaju neku vrednost, ali nemojte se suvise na njih oslanjati. Neki su grozni, kao npr. Volhard Puppy Temperament Test. Taj je ocajan, ne samo zato sto Volhardovi potpuno pogresno identifikuju pojedine elemente temperamenta, vec i zato sto su delovi testa suvise stresni za mnogu stenad.

Na primjer, kad pri testiranju sprecavate stene da se krece i ono se "smrzne," to znaci "nezavisnost" Pogresno. Pas reaguje izbegavanjem. Neki delovi testa su sasvim bezazleni, kao test drustvene privlacnosti, pri kojem klecite i zovete stene da vam pridje. Medjutim, drugi delovi testa, koji navodno sluze identifikaciji buducih dominantnih pasa, traumaticni su za stenad slabih zivaca. Molim vas, nemojte tudju stenad izvrtati na ledja i tako ih silom drzati. Taj test u najbolju ruku navodi na pogresne zakljucke, a u najgorem slucaju bespotrebno izlaze stenad nepotrebnom stresu.

Volhardovi su takodjer razvili Puppy Aptitude Test, koji je nesto bolji. Svrha testa je identifkovati onu stenad koja ima poseban dar za poslusnost, ali zapravo pomalo testiraju i nagon za plenom. Ideje Volhardovih su se stvarno prosirile medju ljudima. I danas svi koji misle za sebe da su treneri pasa dijagnostikuju svaki oblik agresije kao dominantnost.

Daleko je korisniji test P.A.W.S. Working Dog Evaluation Jone Deckera, koji otvoreno testira plenski nagon. Savrsenog testa nema, a neki su losiji od drugih. Iskusni instruktori radnih pasa s vremenom razviju vlastiti sistem procenjivanja stenaca i mladih pasa. Najbolji predznak temperamenta je istorija psa, rodovnik. Kakvi su roditelji steneta? Kakvi su njihovi roditelji, dedovi i bake? Ako znamo da se temperament nasledjuje, pretke treba gledati kao najbolji moguci izvor informacija.

Takodje, treba shvatiti da se stenci ne prave na pokretnoj traci. Ako je pas NO, ne znaci da je po definiciji sposoban za rad. Ima mnogo vlasnika pasa koji ne shvataju zasto njihovi psi nisu dobri psi cuvari, odbrambeni psi, poslusni psi.
Npr. covek koji je imao sestomjesecno stene NO, kupio ga je s namjerom da ga obuci za licnu zastitu. Sad mu je trebala pomoc, jer se stene bojalo nepoznatih. Stene je bezalo i skrivalo se od posetilaca.

Napolju u setnjama, kad bi se priblizio neko nepoznat, stene bi se prepalo i sakrilo iza vlasnika. Vlasnik i dalje iskreno veruje da mu je jednostavno potreban samo dobar instruktor. Pitala sam ga kojesta i saznala da je stene iz AKC americkih izlozbenih linija. AKC ne trazi nikakav radni ispit za odgoj. Roditelji tog steneta nikad nisu prosli obuku iz zastite, niti su je prosli njihovi roditelji. Nista u pedigreu tog steneta nije nagovestavalo da je stene pogodno za obuku za licnu zastitu, a beskrupulozni uzgajivac ga je vrlo rado prodao tom covjeku tvrdivsi da ce to biti izvrstan pas-zastitnik.

Rano postupanje

A gdje je onda vaznost ranog postupanja, obuke i socijalizacije ako je temperament stvar gena? Cemu gnjavaza? Ako upotrebimo analogiju s ljudima, zasto svi ljudi ne postanu Albert Ajnstajn? Zato sto svi ljudi nemaju potreban genetski materijal. Medjutim, ako ste sretni da imate te gene, pravilna obuka pomoci ce vam da razvijete svoje urodjene sposobnosti maksimuma.

Sa psima je slicna stvar. Recimo, jedan je instruktor kupio 8 nedelja staro stene NO koje do tada nije izaslo iz boksa. U odgajivacnici je zenkica imala minimalan kontakt s ljudima, jer je hranjenje i ciscenje boksa bilo jedina prilika za interakciju. Svejedno, u dobu od 8 nedelja ona se jako zanimala za ljude i lako im prilazila. Instruktor je zeleo da je obucava za terapijski rad, pa je odlucio da razvija taj aspekt psece naravi. Kad god se stene na prijateljski nacin priblizilo neznancu, instruktor ju je obilno nagradjivao. Naravno, stene je izraslo u izrazito otvorenog, drustvenog psa. Sirovi genetski materijal je oduvek bio prisutan i instruktor je jednostavno razvijao postojecu osobinu.

Svaki pas ima osobenosti, a one su nesto razlicito od temperamenta. Osobnost se razvija interakcijom s drugim zivim stvorenjima, prvenstveno ljudima. Stenad odrasla u bogatoj okolini uglavnom ima dobro razvijenu osobenost, s maksimalnim rasponom emocija i dubinom. Psi koji suvise vremena provode u boksu cesto su pomalo "tupi," nedostaje im zivost i izrazajnost koju volimo videti kod pasa.

Zato su socijalizacija i postupanje u ranom uzrastui vazni, ne zato sto mogu promeniti temperament, nego zato sto dobar instruktor moze razvijati vec prisutne urodjene osobine. Socijalizacija takodje razvija osobenost. Dobro postupanje u ranoj dobi ucinice dobrog psa jos boljim a losem psu pomoci da dosegne svoj maksimum.

Nagoni

Instruktorka poslusnosti koja se pocela zanimati za radne pse, dosla je proceniti dva steneta iz dobrih radnih linija. Nakon sto je pogledala zenkicu i muzjacica odvojeno, proglasila je zenkicu boljim kandidatom za Schutzhund-psa za zastitu-cuvara, jer ona navodno ima dobar nagon. Ja sam na to, pogledala oba steneta i donela obrnut zakljucak. Mala zenkica je bila drago stene, neobicno pazljiva prema ljudima, ali tek umereno voljna loviti lopticu. Zgrabiti krpu je bila malo voljnija. Muzjacic je opet manijakalno trcao za lopticom ili bilo cim drugim sto se kretalo. Kad bi mu se loptica otkotrljala izvan vidnog polja, neumorno ju je trazio. Sve ga je zanimalo i u sve se petljao.

Instruktorka poslusnosti pogresno je pretpostavila da su energicnost i paznja zenskog steneta radni nagoni. Muzjacic je medjutim pokazivao puno plenskog nagona i samopouzdanja u novim situacijama. Bio je dosta dobar kandidat za Schutzhund.

Lokalna adgajivacica ponosno je izjavila da je nedavno uzela nazad jedno svoje musko stene, jer je "imao prejak nagon!" Sto je pod tim mislila? Stene je unistavalo sve po kuci. Ona je smatrala da to sto je stene kidalo stvari svojih vlasnika na komadice, znaci da ima izvrstan nagon.

Veterinarka je opisala svog muzjaka NO kao "punog nagona." Obozava lopticu? Ma ne, ne bas. Htela je reci da je pun energije.

Opet se moramo zapitati govorimo li mi uopce o istoj stvari. Ljudi koji se zanimaju za radne pse cesto govore o nagonima. Ali, sto je to? Kako to izgleda? Cesto se ta rec koristi u opisu pasa koji su vrlo aktivni, ali ta je aktivnost rasuta i nefokusirana. Kad trazimo radne pse, trazimo energicne pse, naravno, ali i nagone koji se mogu kanalisati i fokusirati.

Nagon je unutrasnji mehanizam koji psa tera da nesto radi. Svi psi imaju neke osnovne nagone. Jedina stvarna razlika medju psima je kolicina nagona. Zamislite svaki nagon kao kontinuum. Kao pravi NO entuzijasti, zanimacete se prvenstveno za sledece nagone: hijerarhija, plen, odbrana i copor. Zapamtite da opstanak zivotinje zavisi od svakog tog nagona. Na primer, da bi opstao u divljini, pas mora imati volju i sposobnost uhvatiti i ubiti plen. Nagoni su duboko neshvaceni, a posledice toga su nazalost cesto tragicne.

_________________
Back to top Go down
View user profile http://www.freewebs.com/lovackipsi
strykerNKD
Admin
avatar

Number of posts : 138
Age : 33
Location : Veliko Orasje
Registration date : 2008-10-01

PostSubject: Re: Temperament psa   Thu Oct 02, 2008 2:27 pm

Nagon hijerarhije

Ovo bi vam trebalo biti poznato, jer to je stvar dominantnosti ili submisivnosti. Hijerarhijski nagon je pseca zelja da popravi svoj drustveni polozaj. Pas pun hijerarhijskog nagona pokusavace zauzeti najvise mesto u hijerarhiji. Psi se po tome jako razlikuju. Neki ce se psi do smrti boriti s drugim psima u kuci za polozaj alfe, ali ce potpuno postovati ljude i prihvatati ljudsko vodstvo bez ikakvog protesta.

Neki ce psi medjutim pokusati dominirati ljudima. No setite se, uvijek je u pitanju kolicina nagona. Raspon je sirok, od pomalo hijerarhijski nastrojenog psa koji se malo drsko ponasa do psa koji nece oklevati okrenuti se i dograbiti vodica. Psa sa snaznim plenskim nagonom zapravo moze biti zabavno obucavati, jer su takvi, jako samopouzdani. No u ekstremnoj formi tu osobinu neiskusni vodici ne trebaju traziti. S motivacijskom obukom, dobri psi s jakim hijerarhijskim nagonom mogu biti izuzetno dobri u raznim vrstama rada. Pametni su i vole se razmetati. Iskoristite to.

Ako se mucite s ljubimcem koji je dominantan pas, naci cete savete u mojoj knjizi "I Love My Dog, But..." (1999 Avon Books).

Jos jedan termin koji svi cesto koriste je tvrdoca. Odgajivaci reklamiraju stence od "super tvrdih" roditelja. Dobra definicija "tvrdog psa" bila bi "pas koji se brzo i lako sabere." Tvrd pas je pas koji pod stresom ne postaje dezorijentisan. Ekstemna tvrdoca prema vodicu, iako je mnogi koji se bave radnim psima jako cijene, moze znaciti da pas moze biti i opasan za vodica.

Premekan pas je onaj, koji se sav skvrci i na najmanju kaznu. Pocetnicima obicno vise odgovara pas koji ima nesto tvrdoce, pa mu nece nastetiti lose tempirana ili preostra kazna. Mekan pas ce na stres reagovati izbegavanjem. Da vas dalje zbunim, postoje psi koji ce na preostru kaznu reagovati obrambenom agresijom.

Odbrambeni nagon

Ovaj nagon izaziva najvise zabune. Odbrambeni nagon je pseci instinkt da brani samog sebe. To je deo instinkta za opstanak. Zato bi potpun nedostatak odbrambenog nagona kod NO znacio los temperament. S druge strane, kod labradora ocekujemo vrlo malo odbrambenog nagona. Ta pasmina ne treba biti bas sumnjicava prema ljudima. Da li je nagon problematican zavisi i od snage nagona i o pragu pri kome se nagon aktivira. O pragovima cemo opsirnije govoriti u sledecem odjeljku.

Kad je pas u odbrambenom nagonu, tada se agresivno ponasa. Lajanje, zaletanje, skljocanje zubima, rezanje i urlanje su delovi te konstalacije. Pas ce se mozda nakostresiti. Shvatite da pas misli da se mora boriti za goli zivot. Pas se u odbrambenom nagonu nalazi pod ekstremnim stresom. Mozda je krajnje neodlucan, pa cete vidjeti kako mu usi idu napred-nazad. Mozda ce zalajati, uzmaknuti, pa opet krenuti napred. Zato dobri instruktori nikad, nikad, nikad ne uvode elemente odbrane u trening odbrane i napada dok pas ne dostigne dovoljnu emotivnu zrelost i samopouzdanje, da moze podneti taj stres. Odbrambeno ponasanje psu nije zabavno. Nazalost, cini se da je mnogim vlasnicima isuvise zabavno.

Lako je shvatiti zasto toliko ljudi pomisli da je izliv odbrambenog nagona prava odbrana. Setite se, pas koji je u odbrambenom nagonu oseca se ugrozenim. Svo to nasrtanje, rezanje i ostala akcija ima zajednicki cilj: oterati pretnju. Zato su izlivi odbrambenog nagona tako ostri -- pas zeli obeshrabriti onoga ko mu prijeti. Najbolja analogija koju sam do sada cula jeste da je pas u odbrani nalik usamljenom vuku suocenom s grizlijem (mislim da je autor analogije Donn Yarnell). Usamljeni vuk zna da ne moze nadvladati medveda a osjeca da ne sme pobeci. Zato glumata koliko god moze ne bi li mozda oterao grizlija.

Zapravo, da pas oseca da moze, ili sme pobeci, apsolutno bi pobegao. Jako je vazno da vlasnici defenzivnih pasa to shvate. Ljudi cesto pogresno misle da pas nece ujesti osim ako je sateran u ugao. TO nije istina. Jedino je vazno kako pas sagledava situaciju. Ako oseca da ne moze pobeci zato sto je na povodniku ili cak zato sto bi ispao kukavica, lako ce ugristi.

Ima li ista pozitivno u vezi odbrambenog nagona? Da!! Taj nagon je bitan za dobrog psa za odbranu i napad. Zasto? Zato sto je odbrambeni nagon uvek pristupacan. Ne moze se iscrpiti ili opasti zbog dosade. Odbrana je ono sto daje ozbiljnost radu odbrane i napada. I opet, sve zavisi o stepenu i pragu.

Ako ima dobre, cvrste zivce i dovoljno visok prag, pas s jakim odbrambenim nagonom moze biti dobar radni pas. Zapamtite, za sledeci put kad vam neko kaze da se njegov pas koji rezi i nasrce na ljude ponasa zastitnicki, da zastita po definiciji predhodi prisutnost prave i prepoznatljive opasnosti. Ako se pas ponasa odbrambeno prema osobi ili predmetu koji mu ne prete, to nije zastita, to je samo plasljiv pas.

Plenski nagon

Ovo je jos jedan pogresno shvacen a bitan nagon. NO sa slabim plenskim nagonom je zlocin protiv prirode. Plenski nagon je urodjena pseca zelja da goni, hvata i ubija plijen. Ona je sasvim prirodna i predstavlja temelj mnogih oblika pseceg rada, ukljucujuci Schutzhund, policijske pse, search and rescue, itd.

Nazalost, mnoge pse eutanaziraju svake godine zato sto niko u njihovoj blizini ne razume prirodu plenskog nagona. Ljudi cesto tvrde da ce pas, ako je ubio macku ili zeca, preci na veci plen i poceti da ubija malu decu, sto je naravno blesavo. Psi s jakim plenskim nagonom nece napadati i ubijati ljude ako nije prisutna neka druga patoloska dinamika ili psu nedostaje zdrava moc rasudjivanja. To znaci da pas mora razlikovati krticu od deteta. Vecinom ih psi lako razlikuju ako su kao stenad bili dobro socijalizovani.

Pas nece smatrati plenom nikakvo zivo stvorenje kojem je bio izlozen u ranom uzrastu, idealno u starosti od 3 do 5 nedelja. Zato je rad uzgajivaca tako vazan! Uzgajivaci apsolutno moraju izloziti stenad deci i bebama. Lose socijalizovan pas s jakim plenskim nagonom moze lako zameniti rasplakanu bebu za ranjeni plen. Ako imate psa koji ubija male zivotinje, procitajte Sadieinu pricu u I Love My Dog, But...

Ono sto je divno u vezi plenskog nagona, osim sto je koristan, jeste to da je psu strasno zabavan. Lov i igra su jako blisko povezani. Drugim recima, kad je pas u plenskom nagonu, dobro se zabavlja. Pas s jakim plenskim nagonom ce satima juriti lopticu i uzivati. Kad bacite loptu, juri li pas za njom odusevljeno? Super! Ako mu se loptica nekud otkotrlja, trazi li je on i dalje neumorno ili odustaje i odlazi? Oni psi koji i dalje tragaju za svojim voljenim teniskim lopticama pokazuju lovacke instinkte koji se cesto mogu kanalisati u rad, recimo search and rescue.

Plenski nagon je takodje osnova dobre obuke za odbranu i napad. Setite se, za razliku od odbrane, plenski je rad zabavan. Psi u plenskom nagonu ne reze. Mozda laju, ali to je visoki, zaigrani lavez. Zapravo, to je lavez za isterivanje plena. Pas pokusava stimulisati plen da krene, tako da ga on moze loviti. Pogledajte pseci govor tela. Pas koji se sprema ugristi rukav je veseo, a ne pod stresom. Usi su naculjene, rep podignut, i pas je sav uzbudjen zbog igre.

U Schutzhundu, grizenje rukava vremenom postaje zeljeni plenski objekat. Tek kad pas bude pun samopouzdanja i mentalno zreo, markirant se pocinje ponasati na preteci nacin prema psu, i tada se uvodi odbrana. Plenski nagon ostaje vazan, jer on pruza izvrstan mehanizam za otpustanje stresa odbrambenog rada. Ako je pas pod prevelikim stresom, markirant moze "ubaciti u nizu brzinu" i pruziti psu koju priliku za zabavne, plenske ugrize rukava tako sto ce promeniti govor tela i vrstu pokreta.

Iako je divan i zabavan, plenski nagon sam po sebi ne cini pravog odbrambenog psa. Pas koji radi samo u plenskom nagonu nije ozbiljan. Takodje, fokusira se na opremu a ne na markiranta. Drugi problem s plenskim nagonom je sto se moze smanjiti umorom i dosadom. Pas moze jednostavno da prestati raditi ako se izgradjuje samo u plenskom nagonu. Odbrambeni nagon je medjutim uvek prisutan. Nijedan pas nije suvise umoran da bi se branio. Odbrambeni nagon daje ozbiljnu notu radu na napadu i odbrani.

Mnogim je vrstama rada, plenski nagon osnova. Ako pas ima jak plenski nagon, imate urodjeno sredstvo motivacije i nagradjivanja psa u poslusnosti i drugim aktivnostima. Samo zapamtite da je psu ugodno biti obuzet plenskim nagonom. A ako naidjete na instruktora koji s mladim ili nezrelim psom zeli raditi u odbrambenom nagonu, bezite od njega!

Nagon copora

Svi znamo da su psi visoko drustvene zivotinje, bas poput svojih predaka vukova. Prirodno zele biti deo grupe ili copora. Kao i kod drugih nagona, kolicina nagona copora jako varira od psa do psa. Psa koji je nezvisan i hladan cak i prema svojoj porodici mogli bismo smatrati psom sa slabim nagonom copora. Drustveniji pas koji se petlja u sve sto ljudi rade imao bi jaci nagon copora.

Ni jedan ekstrem nije kandidat za rad. Pas sa slabim coporskim nagonom nece se dobro vezati za svog ljudskog partnera, pa ce ga biti tesko motivisati u obuci. Neke pasmine trebaju da budu nezavisne i hladne. NO se vecinom duboko vezu za svoje vodice.

Druga bi krajnost bio pas koji pokazuje strah od napustanja. Takvog psa doslovno ne mozemo ostaviti samog. Jadnik ce se sav prepasti, cviliti i unistavati predmete ako vlasnik ode u drugu sobu i zatvori vrata. Tako bolesni psi nisu kandidati ni za kakav rad. Pravi strah od napustanja treba leciti.

Jacina coporskog nagona donekle je stvar licnog izbora. Volite li vise psa koji je jako koncentrisan na vas ili psa koji je u stanju da se sam zabavit? Ako ne ide u krajnost, pas s jacim coporskim nagonom laksi je u obuci poslusnosti nego nezainteresovan pas. Prejak coporski nagon, medjutim, moze biti hendikep u drukcijim vrstama rada. Zamislite psa poslanog u zgradu da je pretrazi. On mora biti voljan napustiti vodica i ostati u nagonu. Suvise zavisan pas ce biti obuzet osecajem "gdje mi je mama (ili tata)" i ispasti iz nagona. To je takodje stvar zivaca, do cega cu posle doci.

Dobra mera coporskog nagona cini psa laksim za obuku, jer je takvom psu najgora nocna mora da ce vas naljutiti pa cete ga izbaciti iz copora. Nezavisniji psi cesto imaju jaci hijerarhijski nagon. Takav pas smatra da smo svi mi tu da udovoljavamo njemu a ne obrnuto.

Postoje i drugi nagoni koje svi psi dele. Ovde smo govorili samo o onim koji su najvazniji za uspeh u radu, i o onima koji cine pravog NO drukcijim od drugih pasa. Morate znati da sami nagoni ne cine pravog NO. Dobri su nagoni korisni samo kad su udruzeni s pravim pragovima i jakim zivcima.

_________________
Back to top Go down
View user profile http://www.freewebs.com/lovackipsi
strykerNKD
Admin
avatar

Number of posts : 138
Age : 33
Location : Veliko Orasje
Registration date : 2008-10-01

PostSubject: Re: Temperament psa   Thu Oct 02, 2008 2:28 pm

Pragovi

Thunder je moj petogodisnji kastrirani muzjak NO. Dolazi od back yard breedera, napola od zapadnonemackih izlozbenih linija a napola od ko zna cega. Prelep je, crno-crven, s kao u inat dobrim kukovima i laktovima. Zdrav je, sposoban i zivahan. Thunder se izuzetno dobro slaze s drugim psima, voli se igrati i docekuje ljude prijateljski i odusevljeno ako nije na svojoj teritoriji. Medjutim, Thunderov odbrambeni nagon je neverovatno jak i pomalo je zivcan, ali na moju srecu ima vrlo visok prag.

Od svojih najranijih dana u Schuzthundu, Thunder je pokazivao samo odbrambeni nagon celo vrijeme, i iako ima izvrstan plenski nagon, on mu pod stresom rada na ugrizu jednostavno nije dostupan. Kad Thunder grize rukav, to izgleda kao terapija primalnim vriskom. To je za njega stresno i iscrpljujuce (i zato vise ne radi Schutzhund, samo trag, u cemu je izvrstan). Prava predstava.

Pas s tako jakim odbrambenim nagonom mogao bi biti opasnost za sve oko sebe da nije praga. Pod pragom za nagon podrazumijevam to koliko brzo pas nesto pocinje smatrati prijetnjom i odgovarati na to. U Thunderovom slucaju rec je o odbrambenom nagonu i kada se on aktivira. Kad smo na terenu, dovoljan je pogled na markiranta s rukavom da izazove snaznu reakciju. To je rezultat njegovih ranijih iskustava ili obuke. To je takodje ponasanje zasnovano na stvarnosti -- on je naucio da dolazak coveka s rukavom znaci da se moze krenuti u akciju.

Genetski gledano, njegov opsti prag stimulacije je vrlo visok. To je pokazao jos kao stene. Dobila sam Thundera kad je imao sedam nedelja i smesta sam ga odnela veterinaru na prvi pregled. Nakon sto ga je tehnicar isprevrtao i izgnjavio, popeli smo ga na metalni sto da priceka veterinara. Thunder je reagirao tako da se izvalio i zaspao. Znao je zahrkati i u drugim stimulirajucim situacijama. Vise nego jednom je zadremao za vreme dugog ostanka u komandi "mesto" za vrijeme grupne obuke poslusnosti. Neki tvrde da je spavanje oblik izbegavanja, ali mislim da to za ovog psa ne vazi. On uopste ima vrlo smiren temperament.

Nedavno smo pred lokalnom radnjom susreli gospodju koja je nekad uzgajala NO. Thunder je bio na povodniku i u dugoj komandi "mjesto." Odjednom je Thunderu s ledja vristeci dotrcalo malo dete i obema ga rukama zgrabilo za bokove. Thunder je okrenuo glavu da vidi sta ga je to napalo, zatim me pogledao i vratio se svojoj komandi dok sam ja ribala roditelje djeteta. Bivsa uzgajivacica NO je komentarisala da je Thunder upravo prosao zanimljiv test temperamenta. Thunder je vrlo retko u drustvu male dece, pa je njegova reakcija bila plod ne dobre socijalizacije na decu, vec njegovog praga stimulacije. Cak ni detetov izrazito neugodan postupak nije bio dovoljan za izazivanje odbrambene reakcije.

Callie

Callie je trogodisnja zenka NO, takodje crna i crvena, u vlasnistvu jednog mog klijenta. Dolazi iz zapadnonemackih izlozbenih linija, od uzgajivaca zapazenog po proizvodnji plasljivih pasa. Callie, kao i Thunder, ima snazan odbrambeni nagon. Ako nepoznata osoba pridje Callie na dva metra, ona laje, uzmice, nasrce i kostresi se. Nimalo ne okleva ugristi neutralne strance. Callie na nimalo pretece dogadjaje reaguje kao da joj je zivot u opasnosti. Na primer, svaki put kad Calliein vlasnik prodje kroz kucna vrata, za sobom zatvara ta klizna vrata. Svaki put ta vrata naprave "tup." I svaki put Callie laje na vrata. Ako nekome na pod ispadne knjiga, Callie laje kao luda.

Odbrambeni nagon je otprilike jednako jak kod Thundera i Callie. Medjutim, Callie nepoznata osoba uopste ne smie prici, dok Thunder veselo prilazi nepoznatima i dopusta im da ga miluju. I Callie i Thunder su psi sa slabim zivcima. Razlika je u tome sto su njihovi pragovi stimulacije jako razliciti (i Thunder je bolje socijaliziran). I list koji vetar oduva sa drveta moze naterati Callie u defenzivnu paniku. Za ubacivanje Thundera u odbrambenu "brzinu" opet koristimo tacno odredjene, naucene znakove. Thunder ce se izvaliti i opustiti u radnji punoj kupaca, a Callie to ne moze ni u vlastitom dvoristu.

Kako vidite, visoko defanzivan pas s niskim pragom stimulacije je vrlo opasan pas! Takav pas ce lako vidjeti nepostojecu pretnju i agresivno reagovati. Prag nije drugi naziv za zivce, nego stvar snage zivaca. Sto su pseci zivci jaci, manje je sanse da ce pas paniciti ni zbog cega, i vise je stimulacije potrebno da bi pas reagovao.

Neki psi reaguju na apsolutno sve u svojoj okolini. To nije retko medju nekim terijerima. Zvuk masine za rublje koja menja programe ili zvonjava telefona moze izazvati nekontrolsani napad besnog lajanja. Pas s niskim pragom reaguje na skoro sve i cesto prejako reaguje. Takve je pse vrlo lako prenadraziti. To ponekad izgleda kao da psu nedostaje nekakav filter koji bi prociscavao ulazne nadrazaje. Sigurno ste videli mirnog, opustenog psa koji drema u dnevnoj sobi i jedva podigne glavu kad neko u blizini zalupi vratima auta. To bi bio pas s visokim pragom.

U velikoj grupi na obuci poslusnosti imali smo jednogodisnju zenku mastiffa koja je imala vrlo visok prag. Pas pored nje bio je ludi NO udomljen iz azila, s groznim zivcima i niskim pragom. Jadni NO je rezao, bacao se, lajao i pokusavao ugristi svakog covjeka i psa koji bi usao u njegov osobni prostor. Mlada mastiffica je reagovala tako sto se ispruzila na travi i odremala.

Jedan drugi NO u istoj grupi bio je sklon, ako bi se dovoljno uzbudio, da ugrze svog vodica, ako ne bi mogao dohvatiti objekat svoje mrznje. Pored brojnih drugih ozbiljnih problema, taj pas nije bio bistre glave.

Bistra glava

Izraz "bistre glave" cesto cete cuti u kinoloskim krugovima. Bistra glava je usko vezana uz pragove i zivce. Pas je bistre glave ako se ne uspanici lako, jer ima dobar kontakt sa stvarnoscu. Takav pas moze imati vrlo jake nagone, ali ima i urodjenu sposobnost kontrolisati svoj nagon ako je to potrebno. Ako je moj Thunder na terenu, markirant ga razdrazuje, i on je potpuno spreman ugristi rukav, a vi mu pridjete s ledja i povucete ga za rep, Thunder vas nece ugristi. To se zove bistra glava. On je pod maksimalnim pritiskom, ali jos je sposoban shvatiti da vi niste pretnja i da se treba koncentrisati na tipa s rukavom.

Uporedite to sa psom koji poludi kad nepoznata osoba prodje ulicom ili kad s prozora vidi drugog psa u prolazu. Vlasnik mu pridje i on ga ugrize. Sto se dogodilo? Pas je izgubio dodir sa stvarnoscu. Suvise se razdrazio za svoj prag tolerancije. Nazalost, takve su pojave ceste. (Procitajte pricu u I Love My Dog, But...) Neki instruktori kazu da su takve stvari sasvim normalne za psa s jakim nagonom. E, nisu. Pas je izlozen prevelikom stresu i izgubio kontakt sa stvarnoscu. To je jedna od definicija ludila. Pas vam takvim postupkom jasno i glasno govori da mu nedostaju mehanizmi nosenja sa stresom. Ujedanje vodica umesto zeljenog objekta naziva se krivo usmerenom agresijom. Uravnotezen pas ne gubi kontakt sa stvarnoscu tako lako. To nije stvar nagona, vec praga koji je postavljen opasno nisko.

Zivci

"Takva plasljiva zivotinja uviek predstavlja samo teskocu svom vlasniku, koji se mora stideti takvog psa, i sramotu svojoj rasi. Ni pod kakvim uslovima se takva zivotinja ne sme koristiti u uzgoju, koliko god plemenita i lepa bila njena spoljasnjost." Max von Stephanitz, Njemacki ovcar u rijeci i slici, 1925.

Sustina NO je karakter. Daleko najgora moguca greska kod NO jesu slabi zivci. Nazalost, taj je problem vrlo rasiren. Sam von Stephanitz je na njega davno ukazao. Zapravo, rekao nam je da bi stvaranje pasa sa slabim zivcima bilo ravno degeneraciji i unistenju pasmine.

Satnik von Stephanitz je verovao da je uzrok slabih zivaca uzgoj u boksovima, ali ne u smislu drzanja pojedinacnog psa u boksu, sto izaziva plasljivost zbog manjka socijalizacije, vec u smislu procesa "uzgoja zivotinja koje su otrgnute od svog rada i prirodnih uslova zivota kroz nekoliko generacija..." Drugim recima, ukupan ucinak uzgoja i razmnozavanja pasa bez truda da se sacuva temperament i radne sposobnosti rezultuje slabim zivcima i neizbeznim unistenjem NO. To bi otprilike bila nasa sadasnja situacija.

Niko nikada nije tvrdio da ce to biti lak posao. Von Stephanitz je shvatao da NO mora biti izuzetno prilagodjen okolini i koncentrisan na nju ako treba obavljati posao cuvara i zastitnika. Najtezi dio posla bio bi zadrzati tu pojacanu budnost i osetljivost a da se ne priedje tanka crta koja ih dieli od sklonosti preteranim reakcijama. Zato i postoji sistem koji sluzi izdvajanju pasa s losim zivcima iz odgojnog programa.

Kao i sve drugo, zamislite zivce kao jedan kontinuum Stepen snage zivaca znatno varira od jednog psa do drugog, no nesto moramo odrediti kao minimum. Uzgojni kriterijum po nemackom standardu postavljeni su tako da pas koji ne zadovoljava te minimalne kriterijume ne moze uci u odgoj. Je li taj standard savrsen? Nije, ali je najbolji koji imamo.

Sto je to pas sa slabim zivcima? Pojednostavljeno, pas sa slabim zivcima pokazuje oblike ponasanja koji spadaju u izbegavanje ili agresivnost kad se nadje suocen s ljudima, situacijama ili predmetima koji nisu prieteci. Nista nije teze odgajivacu ili vlasniku nego cuti da njihov pas ima problem sa zivcima. Ljudi ce na raznorazne nacine iznalaziti objasnjena i poricati problem.

Shvatite to kao znak za uzbunu kad odgajivac pocne kriviti okolinu za ponasanje svog psa. Recimo, plasljivo stene ce se skupiti od straha ili bezati od vas kad cucnete da ga pomilujete. Odgajivac ce vam sigurno reci da to nije nista strasno, da je stene samo malo stidljivo i da mu treba vremena da vas upozna. Sigurno ce vam takodje reci da je to savrseno normalno za stene. Mladi odrasli pas nasrce i skljoca zubima na neutralnog stranca koji mirno hoda ulicom, a vi izjavljujete da je to zato sto taj neznanac nosi cudnu kapu ili da vas pas ima neverovatnu moc zapazanja i da je opazio neku sakrivenu zlu crtu u tom coveku, pa vas je hrabro branio. (Zapravo, ako je pas to ucinio jednom ili dvaput u zivotu, mozda ste cak u pravu.)

Pseca reakcija na neutralne neznance uvek puno otkriva. Pod neutralnim mislimo na nepoznatu osobu koja mirno ide ulicom i ne obraca paznju nit na vas nit na vaseg psa. Pas ignorse neznanca? Odlicno. Malo radoznalosti takodje spada u okvire normalnog. Izbegavanje ili agresija su znak ozbiljnih problema sa zivcima.

Morate shvatiti da se problemi sa zivcima ne daju popraviti. Bezanje od "strasnog" predmeta ili zvuka nije problem obuke, nego problem temperamenta. S dovoljno obuke mogli biste nauciti psa da inhibira svoju reakciju na neki odredjeni nadrazaj, ali necete popraviti problem sa zivcima. Recimo, mozete nauciti psa da ne bezi od invalidske stolice koja se krece. Medjutim, ako covjeku koji sjedi u toj stolici ispadne knjiga na pod, pas ce se naravno opet sav uspaniciti.

Obuka moze modifikovati odredjena ponasanja do neke granice, ali ne moze promieniti psece gene. Slabost temperamenta ce se uvijek ponovo pokazati pod stresom. Testovi stresa su potrebni da bi se psi sa slabim zivcima izdvojili iz skupa genetskog materijala. Zato Schutzhund ostaje najbolji pasminski kvalifikacijski test. Sama obuka daje bezbroj mogucnosti za procenu opste cvrstoce psecih zivaca. Ne mislim samo na pucanj ili napad i odbranu. Moze li se pas dobro koncentrisati na trag na nepoznatom mestu, okruzen gomilom nepoznatih ljudi? Moze li izvoditi vezbe poslusnosti pred masom ljudi, na nepoznatom terenu, dok na parkiralistu trubi sirena nekog auta? Ima bezbroj prilika da se pas zbuni i prepadne.

Nije ni Schutzhund savrsen test. Ima i previse slabih pasa koje sposobni instruktori nekako dovuku do naslova. No, bolje ista nego nista! Psi se suvise cesto koriste za uzgoj bez ikakvih testova. U Americi je uzgoj postao savim subjektivna stvar, u stilu "znam kakvi se meni psi svidjaju pa cu takve uzgajati." Nevjerovatan broj americkih uzgajivaca uopce ne shvata zivce. Gledaju svoje pse u svom dvoristu, gde su svi psi samouvereni, i misle da su im psi super. A kupci stenadi nasednu na to, naravno.

Tipican scenario: kupac ide u odgajivacu videti leglo stenaca. Vidi sest prelepih stenaca koji se zadovoljno medjusobno igraju. Izgledaju odlicno. Nazalost, to je najgori moguci scenario za izbor steneta. Kad su na poznatom terenu, okruzeni bracom i sestrama i poznatim ljudima, svi stenci izgledaju samopouzdaniji nego sto stvarno jesu! Tek kad izolujete stene od legla i ljudskih prijatelja i po mogucnosti ga odnesete negde gde jos nije bilo mozete stvarno videti kakvo je.

Osetljivost na zvuke

Osetljivost na zvuke, ili uplasena reakcija na buku, nije sinonim za slabe zivce, ali je uopsteno simptom nedostatka ukupne cvrstoce zivaca. Zato test reakcije na pucanj ostaje deo Schutzhunda. Idealna reakcija na iznenadnu buku je indiferentnost. Medjutim, neki slucajevi osetljivosti na zvuk su nauceni, a ne genetski. Recimo, vodic-pocetnik ostro kazni psa upravo za vreme ispaljenja, cime moze kod osetljivog psa proizvesti pravu fobiju od pucnja. Medjutim, moci cete razlikovati takve slucajeve po tome sto ce ponasanje biti specificno, jer je nauceno. Ako pas koji je imao lose iskustvo za vreme obuke koje je povezao s pucnjem, pokazuje strah samo na pucanj, i to samo na terenu, verovatno je to ponasanje nauceno, a ne genetsko. Tesko je oduciti psa od toga, ali je moguce ako je pas uopste stabilan i zdrav. Psi koji su cesto izlozeni pravoj pucnjavi, recimo sluzbeni policijski psi, mogu razviti jake fobicne reakcije koje su stvarno naucene, ne nasledjene. I to cete prepoznati po specificnosti reakcije i po tome sto pas reaguje izbjegavanjem samo u odredjenim okolnostima. Ako pas ignorise eksploziju necijeg auspuha ili novogodisnje petarde, ali uspanici se na terenu za obuku, mozda je naucio negativnu asocijaciju.

Zivot sa psom slabih zivaca

Nije to lako. Slabi psi su nepredvidivi. Udruzite slabe zivce s jakim odbrambenim nagonom i niskim pragom i dobicete zaista opasnog psa. Ko zna sta ce takvog psa izazvati? Vlasnici su uviek zabezeknuti kad njihovi psi pokazu agresiju iz straha. Iznalaze najraznovrsnije izgovore za to. Posebno to vole definisati kao "zastitu." Vlasnica sedmomesecnog steneta iz ko zna kakvog odgoja javila mi se zbog obuke steneta. To joj je bio prvi pas, i htela ga je pariti sto je pre moguce. Nikako je nisam mogla odgovoriti od toga. Bila je uverena da ima najboljeg psa zastitnika na svijetu. Zasto? Zato sto bi se stene, kad pozvani gosti dodju u njen dom, zalepilo za nju, naslonilo na njenu nogu i rezalo na goste.

Pas je zapravo vreca zivaca i ne bi nikada trebao ici u odgoj. Lako je shvatiti zasto se vlasnica zabunila i smatra ponasanje svog psa zastitnickim -- zato sto ne shvata sto se iz psece perspektive zapravo dogadja. Pas je nasmrt preplasen kad vidi goste. Zato se zaliepi za vlasnicu. Njena fizicka blizina daje mu upravo toliko hrabrosti da svoju zabrinutost glasno izrazi rezanjem. Apsolutno vam garantujem, da ona nije tamo da zastiti to stene, ono bi se od straha zavlacilo pod namestaj kad dodju gosti. Niko ne voli cuti tako nesto o svom voljenom ljubimcu, no svi to moramo cuti, u nadi da takvi psi nece ici u odgoj. To sedmomesecno stene je bas ona vrsta psa zbog koje najvise brinemo, jer ce verovatno kao odrastao pas postati nepredvidiv grizac iz straha.

_________________
Back to top Go down
View user profile http://www.freewebs.com/lovackipsi
Sponsored content




PostSubject: Re: Temperament psa   

Back to top Go down
 
Temperament psa
Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Retriveri, Pticari a i svi ostali :: Odgoj i Obuka :: Uzgoj-
Jump to: