Za vlasnike pasa, i one koji to žele da postanu, evo nekih informacija koje će biti od koristi i za čoveka i za psa. Mnogi ljubitelji i vlasnici pasa u čestim susretima razmenjuju iskustva i informacije i tako proširuju znanje, ali mnogo je i onih koji nisu u prilici da ukratko i na brzinu saznaju osnovne stvari o držanju, hranjenju, nezi i lečenju svog novog četvoronožnog prijatelja, pa tako čine greške sa veoma štetnim posledicama po zdravlje, pa i život psa. Pre donošenja odluke o nabavci psa, dobro je uveriti se:
- da su ostali članovi porodice saglasni sa dolaskom novog živog bića u kuću, koje traži pažnju, negu i ljubav
- da s obzirom na izbor rase, veličinu psa, narav, pol, i starosno doba postoje odgovarajuće prostorne mogućnosti (kuća, dvorište, stan).
Budući vlasnik psa treba da razmisli o tome:
- da li ima dovoljno vremena za šetnju i negu psa (češljanje, četkanje, šišanje, kupanje) smetaju li mu dlake (pas se linja), odlazi li cesto na duga putovanja, godišnje odmore i ima li odgovornu i pouzdanu osobu kojoj može poveriti psa na čuvanje?
- može li se psu obezbediti odgovarajuća ishrana, nega, preventivna zaštita od bolesti i lečenje.
Pas nije stvar, ni igračka za privremenu upotrebu.To je živo biće, veoma osetljivo, biće koje voli, raduje se, tuguje, oseća strah, bol i koje, nažalost pati. Zbog toga, neka mladi bračni parovi razmisle:
- da li će dolaskom prve bebe u kuću njihov pas morati da se pridruži ionako već velikom broju beskućnika, promeniti vlasnika (što je za psa vrlo bolno) ili ostati negde na selu (a to je najgore što kućnog psa može da zadesi). U tom slučaju psa ne treba uopšte uzimati. Oni za koje je pas roba, tj. predmet trgovine ili razmene, stvar prestiža, modni detalj ili statusni simbol, neka bar malo razmisle o svojim postupcima. Pas u kavezu, na lancu od metar, napušten, izujedan u borbama, tužna je i ružna slika. Važno je razmisliti o tome, da li uzeti odraslog psa, štene, mužjaka ili ženku jer:
- stariji ljudi trebalo bi da uzimaju starije pse. U najmanju ruku odrasle, smirene, po mogućstvu kastrirane ženke koje su vrlo odane i bez velikih prohteva u pogledu ketanja, ili mužjaka u zreloj životnoj dobi, mirnog temperamenta i blage ćudi;
- ko se odluči za ženku treba da zna da se ženke teraju dva puta godišnje i da teranje traje i do tri nedelje. Ukoliko želite da izbegnete potomstvo, vlasnik mora u vreme teranja posebno da bude pažljiv i oprezan, tj. da ne preduzima duge šetnje i da izbegne kontakt sa mužjacima. Nikakve igre i slobodno puštanje po parkovima, jer dovoljan je samo tren nepažnje i ženka će biti oplođena.
Mužjak je snažniji i često temperamentniji, cele godine spreman za ljubavne avanture, sklon da odluta i da se izgubi. On je podesniji za mlade i snažnije ljude, naročito ako se radi o velikim rasama pasa.
Smeštaj
U stanu: čist, topao bez promaje, na mirnom mestu sa koga može pratiti sva zbivanja koja pobuđuju njegovu pažnju (npr. ugao predsoblja ili dnevnog boravka). Dobro je koristiti korpu (ako pas nije prevelik) sa jastukom, dušekom ili ćebetom i presvlake koje se lako peru.
U dvorištu: odgovarajuća kućica na mestu zaklonjenom od vetra, kiše i letnje žege, ali ipak smeštena tako da pas može slobodno posmatrati okolinu. Osetljive rase pasa ne mogu se trajno držati na otvorenom prostoru, pa se pre nabavke psa o tome treba informisati. Ako pas ima ulogu čuvara, a sklonosti su takve da mora biti vezan, lanac treba da klizi po žici i maksimalnoj mogućoj dužini prostora, da se životinja može slobodno kretati.
Oprema
Posuda za hranu i vodu, ležaj, češalj, ogrlica, povodnik, korpa za njušku koju psu treba staviti prilikom odlaska veterinaru, a za to postoje dva dobra razloga: prvi je zaštitna mera za čoveka tj. da pas usled straha ili bola ne ugrize veterinara i da ovaj može nesmetano da radi, a drugi je zaštitna mera za psa: jer je lako moguće da uzica ili korpa koju veterinar stavlja psima koji su prethodno bili na lečenju, bude sredstvo prenosa neke zarazne bolesti, posebno ako pas nije vakcinisan. Štenad koja su doneta na prvo vakcinisanje treba držati rukama i ne stavljati na pod ili na sto u ordinaciji iz koje je možda tek izašao teško bolestan pas.
S obzirom na urođenu potrebu psa da za vreme jela potraži siguran zaklon, posudu za hranu i vodu treba smestiti u nekom mirnom kutku stana, u protivnom je moguće da hranu vadi iz posude i odnosi je na neko skrovito mesto.
Nega i održavanje
Sastoji se uglavnom u četkanju, češljanju (kod dugodlakih pasa), održavanju higijene ušiju, kontrole stanja zuba i šapa, posebno zimi kada se trotoari posipaju industrijskom solju koja može biti štetna za jastučiće psećih šapa. Zbog toga zimi, posle povratka iz šetnje šape treba oprati toplom vodom, a krzno obrisati peškirom. Psi koji žive u stanovima sa centralnim grejanjem vole da leže ispod toplih radijatora. Nije preporučljivo tako zagrejanog psa naglo izvoditi na hladnoću, što dokazuje ogroman broj bronhitisa i zapaljenja pluća, koji se javlja kod pasa od pozne jeseni do proleća.
Ne treba preterivati ni sa kupanjem. Dovoljna su 3 do 4 kupanja godišnje. Razni šamponi štetno utiču na kožu, što ima za posledicu pojavu poznih kožnih oboljenja (dermatita, ekcema, alergija itd.). S toga za kupanje pasa treba koristiti isključivo specijalne šampone za pse. Šampon i voda ne smeju da ulaze u oči i uši psa. Umesto čestog kupanja, mnogo je bolje često cetkanje, čime se uveliko čisti dlaka i odstranjuje ona koja opada.
Kretanje
Je psu neophodno. Nije dovoljan boravak u malom dvorištu. Za normalan razvoj muskulature i organa potrebno je aktivno kretanje, u najmanju ruku brza šetnja. A tu je i još jedna potreba: njuškanje i markiranje, dva bitna elementa koja doprinose tome da se pas dobro oseća. Zbog toga ne držite pse po kavezima, na balkonima, u garažama, podrumima i sličnim neprikladnim mestima i ne vucite ga besno ako češce zastajkuje i njuška. Svet oko sebe pas uglavnom doživljava preko čula mirisa, pa mu to zadovoljstvo ne treba uskraćivati.
Psu treba obavezno 3 do 4 puta dnevno omogućiti obavljanje nužde. U suprotnom postoji velika verovatnoća da ce pas posle nekoliko godina oboleti na bubrezima.
Ishrana psa
Pas je izraziti mesojed. Medutim, živeći dugo uz čoveka morao je da se navikne na hranu čiji ukus, vrednost i higijenu određuje covek. Na žalost, neki proizvodi moderne prehrambene industrije za psa su vrlo štetni, jer sadrže mnogo raznih dodataka, koji za čoveka nisu, ali za psa jesu opasni. Mesne prerađevine i konzerve zaštićene su od kvarenja različitim hemijskim sredstvima, uz dodatak boja, antioksidanata, emulgatora, aditiva, veštačkih aroma i sl.
S obzirom da organizam psa nema sposobnost da preradi ove hemijske supstance (kao ni čokoladu, tj. kakao i mentol) dolazi do nagomilavanja štetnih materija, i kada njihova koncentracija u organizmu pređe granicu, počinje štetno dejstvo na pojedine organe. Kod psa je to najcešće bubreg, koji gubi svoju funkciju, ne izlučuje više iz organizma štetne materije pa se njihova koncentracija u krvi i tkivu povećava. Posledica je uremija koja vodi u brzu smrt. Iz svega se može zaključiti da bi se pravilnom ishranom nekom broju pasa mogao produžiti, ionako, u poređenju sa čovekom, vrlo kratak životni vek.
Tri su osnovna principa ishrane:
1. Obroci moraju biti tako sastavljeni da pas dobija sve hranljive sastojke koji su potrebni za normalan razvoj i život (minerali, vitamini, proteini, ugljeni hidrati).
2. Hrana ne sme da sadrži nikakve štetne materije i začine (biber, ljuta paprika, senf).
3. Količinu i sastav hrane treba prilagoditi starosnom dobu psa.
Priprema hrane
Ako psa ne hranite industrijskim prerađevinama, koje se nikako ne savetuju u zdravoj ishrani psa, potrebno je da u kuvanoj hrani dodate male količine kuhinjske soli, čime se nadoknaduje gubitak soli iz presnih namirnica. Posude iz kojih pas jede i pije moraju da budu čiste. Hrana se priprema od zdravih sastojaka, ne sme biti ni suviše vruća, ni suviše hladna. Ostatker hrane koje pas ne pojede treba ukloniti da se na njoj ne skupljaju muve, a one privlače i pacove, ako je pas vezan u dvorištu. Važno je da pas uvek ima sveže i čiste vode za piće, jer ce lakše podneti kratkotrajnu glad nego žeđ. Nedostatak vode u toku vrućih letnjih dana kod nekih pasa može da dovede do bolesnih promena vitalnih organa, a kod mladih pasa i do smrti.
Pas je odavno svoju ljubav poklonio čoveku, za uzvrat, čovek bi trebao da preuzme brigu o njemu.
Ne zaboravite da pas u potpunosti zavisi od nas i naša je dužnost da mu pružimo sve što njegov organizam traži. Sem toga, on od nas očekuje i pažnju jer, kako je neko jednom lepo rekao, vi imate porodicu, prijatelje, poznanike, kolege, i komšije, a on ima samo vas.
Zaštita od bolesti i lečenje
Vakcinišite psa odmah, čim ste ga nabavili, ukoliko to prethodno vlasnik nije uradio. Štenci i mladi psi do jedne godine starosti posebno su podložni zaraznim virusnim oboljenjima, koja najcešće završavaju smrtnošću psa. Obratite se s toga veterinaru, koji ce psa prvo očistiti od glista (ako je važna mera za uspešno dejstvo vakcine), a zatim vakcinisati 4-valentnom vakcinom protiv štenećaka, mačije kuge, zaraznog zapaljenja jetre i leptospiroze. Mladi štenci se vakcinišu tri puta. Prvi put sa 7 odnosno 8 nedelja, a zatim sa 11 odnosno 12 nedelja i treći put sa 17-18 nedelja. Tako vakcinisani štenci zaštićeni su godinu dana. Psi se posle toga vakcinišu jednom godišnje, svake godine do kraja života. Vakcina protiv besnila je zakonska obaveza, koju takođe ne treba zaboraviti, prvi put sa 4 meseca starosti, a zatim se svake godine ponavlja u istom intervalu.
Simptomi bolesti:
U cilju postavljanja brze i tačne dijagnoze veterinaru je potreban vaš izveštaj, pa je dobro da pre odlaska veterinaru zabeležite sve promene koje ste uočili kod vašeg psa, npr:
- iscrpljenost, brzo zamaranje, odbijanje hrane, upadljiva žed,
- jak zadah iz usta, često povraćanje, proliv i izbacivanje glista,
- učestalo ili zaostalo mokrenje, promena boje i konzistencije stolice,
- kašalj,
- promene na koži,
- promene na sluzokoži (sekret iz očiju ili nosa, zamućene rožnjace),
- bolna preosetljivost određenih delova tela, otekline, bolovi pri kretanju,
- grčevi, tikovi,
- gubitak svesti.
Ne lečite sami vašeg psa, brojni lekovi iz priručne kućne apoteke s obzirom na supstance koje sadrže, mogu veoma da naškode psu i čak prouzrokuju smrt.
Ne oklevajte i obratite se odmah veterinaru. Rano otkrivanje bolesti umnogome može doprineti brzom i uspešnom izlečenju. Time ćete smanjiti troškove, rizik da izgubite psa, a i savest ce vam biti mirna, što nije nimlo važno, jer pas u svemu i potpuno zavisi samo od vas.
Home 
Search 
Register 
Log in 
Thu Oct 02, 2008 2:31 pm
